Majčinstvo u 20/30/40-im: Dragana Jocić

Dragana Jocić je profesor srpskog jezika. Kao mama blizanaca, za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu.

O meni

Mene predstavljaju moja deca, moj dom, moj posao i ljubav koju ulažem u sve što me živom čini.

Planovi? Trenutni? Svaki dan ispuniti ljubavlju i srećom. Biti zdravi.

Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Rodila sam se kao mama u svojoj 34. godini, nakon višegodišnje borbe za potomstvom. Moje Zvezde su par koji je od desetine embriona stečenih u četiri postupka vantelesne odlučio da mene majkom napravi.

Nisam imala privilegiju da rodim kad sam ja to htela, već kad su se stekli uslovi za to. Iz tog razloga nemam pametan savet koje je to vreme “pravo vreme” za majčinstvo. To žena oseti. Ili ne oseti…

Snašla sam se kao svaka novopečena majka kojoj ubacite vruć krompir u ruke, pa se čik ne snađi.

Često su me pitali: “A kako se snalaziš sa blizancimna?”

“ Isto kao i ti sa jednim, za drugačije ne znam”, odgovarala bih.

Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40-im?

Na ovo pitanje i nemam baš pametan odgovor sem da više strpljenja možda imaju mlađe žene, više energije… ili ni to ne zavisi od godina?

Da se ne ponavljam, nije ni svaka majka koja rodi. Radim u prosveti, okružena decom i njihovim sudbinama…Znate li koliko je dece napuštene od strane majki… možete li njihove sastave iz srpskog zamisliti, kad svaku temu preobrate ka toj boli usled nedostajanja majčinske ljubavi?

Ne, ne možete to da znate, ali eto, tek pretpostavite…

Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?

Naravno…sećam se nimalo duhovitih nespavanja po celu noć, jer su bebe spavale na dva sata, a svaka na svoja dva sata, kmekale po čitavu noć, bile site ili gladne, jedna sveopšta idila u vremenu jednog vrelog leta te, 2012. godine. Zaplakali su oboje u toku noći, ja sam u bunilu skočila iz kreveta, prišla krevecu gde su oboje bili smešteni, jer su bili mali, i jer nisam htela odmah da ih razdvajam. Upirem prst u bunilu i brojim: “Jedan, dva…Gde mi je treće? Gde mi je treće?” Hvatam se za glavu u svom svom ludilu…

“Dragana, u redu je, svi su tu. Uzmi jedno da dojiš, dodaću ti drugo…”

Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?

Ako čekate neke uslove da se steknu, o roditeljstvu ne razmišljajte. Uslove stičite i kad oni dođu na ovaj svet.

Bolje dobro razmislite sa kim gradite porodicu. Možda je to ključni uslov za zdravo roditeljstvo.

Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Moje iskustvo (moja deca) mene i dan-danas uče. Neke stvari zajedno učimo, nova iskustva zajedno stičemo.

Najvažnije je osećati svoje dete i postupati u skladu sa tim, a ne sa onim što su vas učili ili onim što kao neke postulate držite u vašoj glavi. Deci pružati svu ljubav i sigurnost. Ako deca osećaju sigurnost pored vas, izrašće u samosvesne pojedince. U suprotnom, biće duboko nesigurni i nespremni za ovaj surov svet.

Nemam recept za srećno i uspešno roditeljstvo. Verujem da često grešim, al je bitno da se trudim da te iste greške ispravim.

Detinjarije već šest godina organizuje kulinarske radionice sa Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, na temu đačke užine i doručka, sa ciljem da se deca uključe u spremanje hrane i počnu zdravije da jedu. Kakva je situacija u vašoj porodici po ovom pitanju?

Najčešće im sama spremam užinu, u pekaru idu jedanput do dvaput nedeljno. Volim to da radim, i nije mi teško da ustanem “pre petlova” da im spremim prženice za doručak, jer znam da će i to pamtiti, kao i sama što pamtim te detalje iz svog detinjstva.