O meni
Zdravo, moje ime je Gordana, imam sina Vuka (2,5) kojeg ja zovem šampion, Vuk je poseban dečak, verovatno prvo zato što je moje dete ali zvanično i kažu da jeste poseban, Vuk ima hromozom viška, takozvani Daunov sindrom.
Trenutno sam na bolovanju za posebnu negu deteta koju sam ostvarila do Vukove pete godine zbog njegovog stanja, upravo krećemo sa defektoloskim i logopedskim tretmanima nakon duže pauze, Vuk je prohodao pa maksimalno koristimo slobodu da šetamo napolju, zapravo radimo isto što i svaka druga porodica.
Plan mi je da radimo što više u narednom periodu kako bi Vuk što više stvari naučio, plan mi je da pišem i tako nadoknađujem svoju energiju, da trčim i provodim maksimalno vreme sa svojom porodicom i prijateljima.
Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?
Uh… Kod nas roditelja deteta sa smetnjama svakako potpuno drugačija situacija… Pošto je kod mene Daunov sindrom bio iznenađenje, sam početak je bio vrlo trnovit sa spletom okolnosti koje su se još dešavale mogu reći da je Vukovo rođenje napravio jednu ogromnu buru u mom životu iz koje smo izašli kao pobednici. Danas sa zadovoljstvom obavljam zadatak Vukove mame.
Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40-im?
Prednosti, energija za mlađe… Mada ni to ne mora da znači, do čoveka je, poznajem osobe duplo starije od nekih koje imaju mnogo više energije… Zrelost za starije, mislim da ja lično ne bi ovako iznela da sam bila mlađa. Mana što ne „iskoristiš“ svoju mladost maksimalno a kod starijih što ćeš manje biti sa svojim unucicima.
Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?
Duhovitih nije bilo sem što sam na samom porođaju rekla umesto da sam rodila dečaka, rodila sam muškarca pa se cela sala smejala, nakon toga do Vukovih godinu dana ne mogu reći da sam se puno smejala ali zato sada nadoknađujem sve.
Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?
Ne bi nikada savetovala nikome ništa, smatram da je najbolje da to osetiš i pronađeš pravu osobu sa kojom to želiš a to ne zavisi od godina, zavisi isključivo od ljubavi.
Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?
Meni je Vuk prvo i jedino dete i kod nas ništa ne ide po nekom redosledu da kažem, zbog kašnjenja u njegovom razvoju itd. Meni je najvažnije da Vuk bude zdrav i srećan, ali smatram da treba puno da radim na tome da ga dobro vaspitavam, jer bez obzira na sve, on će odrasti i bojim se da zbog njegovog stanja (jer sam već popustljiva) ne napravim još veći problem. Najvažnija je priča, pričati puno sa svojim detetom o svemu, pokazati da može tebi najviše da veruje i to je ključ – ja mislim.
Detinjarije već šest godina organizuje kulinarske radionice sa Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, na temu đačke užine i doručka, sa ciljem da se deca uključe u spremanje hrane i počnu zdravije da jedu. Kakva je situacija u vašoj porodici po ovom pitanju?
Zbog Vukovih predispozicija za različite bolesti trudim se da se zdravije hrani ali nisam striktna u tome, izbegavam peciva, šećer, slatkiše mu dajem jako retko – skoro nikada – ali kada su druga deca tu jede i on… Sada sam krenula sa bezglutenskom ishranom – ali samo korigovanje, opet neću insistirati ali ću maksimalno da ga zaobilazim jer nije dobar po njegov probavni sistem. Navike su čudo, mislim da ako dete nauči od starta da jede nezačinjenu hranu da to ustaje zauvek usađeno. Možda grešim, ne znam…
Ovo me niste pitali
Da, imam da dodam da bih volela da svi roditelji upoznaju decu na vreme o tome da postoje drugari sa invaliditetom, to je jako važno za razvoj i deteta redovnog razvoja i deteta sa invaliditetom, nikada nije previše rano ni previše kasno za to. Priča svakog roditelja svom detetu na pozitivan način može probuditi zdravu empatiju i bolju budućnost svih nas!
Izvor: Detinjarije.com
