Majčinstvo u 20/30/40-im: Miljana Kozarov

Miljana Kozarov koordinira PR službom Kulturnog centra Novog Sada. Takođe, ona je mama jedne devojčice i sa čitaocima Detinjarija deli svoje roditeljsko iskustvo.

O meni

Miljana Kozarov, master menadžer inženjerstva u medijima, Kalinina mama i žena jednog fenomenalnog novinara. Rođena u Tripoliju, od mame „Novosađanke“ i oca „Crnogorca“, deo svog detinjstva provela sam u Prištini dok se nije zadesio rat i sve ono što je doneo sa sobom. Još tada se pojavila ljubav prema novinarstvu i medijima, a obećanje da ću se baviti time dala sam sebi onda kada smo primili italijanskog fotografa da boravi kod nas u stanu kako bi izveštavao o događajima sa Kosova. Zbog njega sam se na taj korak i odlučila. Mojoj porodici svakako je bio šok opredeliti se za takvu struku, s obzirom da su svi bili zdravstveni radnici. Danas me je ta ljubav odvukla na drugu stranu pa sam svoju struku podigla na viši nivo i posvetila se odnosima sa javnošću. Koordiniram PR službom Kulturnog centra Novog Sada, a od samog početka sam deo PR tima Serbia Fashion Week-a. Svoju prvu profesionalnu ljubav uživam preko muža koji je fantastičan novinar za kog će se tek čuti (osmeh).

Tetka sam Dunji i Stefanu, a pošto sama uloga tetke za mene puno znači, jer je meni moja tetka pružala neizmernu podršku tokom odrastanja, njih dvoje posmatram kao svoju decu.

Majka sam jedne fenomenalne devojčice, koja me svakim danom iznenadi svojom pronicljivošću. Kalina Kozarov postala je centar mog sveta onog dana kada sam je prvi put ugledala, ali i svaki put kada mi je pokazala kako uspešno ume da me dovede u osećaj da je svet stao i da postojimo samo nas troje.

Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Postala sam mama sa 27 godina. U životu nikada nisam planirala kada ću i da li ću to postati. Bila mi je važnija činjenica da uz sebe pre svega imam nekog ko je emotivno zreo i ko će mi biti oslonac u životu. Smatram da su deca plod ljubavi, kada sam o njima razmišljala to sam želela da budu i moja deca. Prvi dani majčinstva su proticali u neverovatnoj količini emocija, bez preteranih razmišljanja. Kako je vreme odmicalo, uloga je postajala važnija i odgovornija, tada je usledio i prvi strah, a ujedno i panika. Kako je ona rasla, tako rastemo i mi sa njom. Promenila je neke moje navike. Drugačiji mi je ugao gledanja kada je potrebno nešto odlučiti, u svakoj odluci ona nam je prioritet. Od nas je uspela da napravi odgovorne i delimično organizovane ljude (smeh). Naučila me je strpljenju (nikad nisam verovala da mogu da budem tooooolikooo strpljiva), podigla mi je prag tolerancije, a ono najvažnije, naučila me je da istinski uživam u sitnicama koje život znače, a kojima do sada možda nisam pridavala značaj. Nova uloga donosi i uspone i padove, tako sam ih i ja imala. Kako je rasla ona, rasla sam i ja, jer rodile smo se zajedno istog dana, ona kao moje dete, a ja kao njena mama. Učimo zajedno, jedna od druge i tako će uvek biti.

Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40-im?

Teško je pričati o prednostima i manama s obzirom da sam ja mama jednog deteta. Verujem da će tada kada budem postala drugi put mama biti podjednako novo, teško i lepo. Slušajući iskustva drugih žena (mama) sve su se složile da je lakše i lepše u toj ulozi se ostvariti dok smo još mladi i imamo strpljenja. Ipak to ne mora da bude merilo, svaki period podjednako ima svoje prednosti i mane, zavisi od situacije u kojoj se nalazite (ne mislim na finansijsku).

Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?

Duhovitih situacija je bilo i ima ih i sada. Ne mogu da se setim svih detalja. Verujem da bi moja sestra rekla da je sama duhovita situacija ja kao majka… Gledajući iz ove perspektive, nakon dve godine, sve situacije su mi smešne.. Kalina je celu noć prvi put prespavala sa svojih godinu dana, stalno bi se budila i držala nas budne i po tri sata… Znali smo da je u 4 ujutru šetamo u kolicima napolju, vozimo kolima, igramo se sa njom, sve u nadi da će naredne noći biti drugačije, ali nije. Toliko smo bili neispavani da sam ja jednu noć sa njom krenula u bademantilu napolje da je šetam. Ali verovatno najsmešnija situacija je ona kada je Kalina imala grčeve, dve nedelje nakon rođenja, plakala je celu noć… Muž i ja smo bili u panici, nismo znali šta nas je snašlo, mislili smo čak da je vodimo u bolnicu… Šetajući je tako kroz stan noću, menjajući se, našli smo na internetu da bebe smiruje zvuk veš-mašine, fena… Tako smo mi tu noć prespavali sa upaljenim fenom koji je radio do jutra :).

Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?

Teško je reći nekome da je pravo vreme onda kada napunite određene godine, ili kada osećate finansijsku stabilnost ili možda ako ste rešili poslovni status, stambeno pitanje… Kada sami sebi postavljamo pitanje uvek navodimo nešto od egzistencijalnih pitanja, a manje razmišljamo o tome da li smo kao osobe spremni na takav čin, psihički i emotivno. Ova uloga zahteva veliku žrtvu iz koje proizilazi nešto najlepše, tek kada ste emotivno i psihički zreli tada je pravo vreme za decu. Za ovo pitanje ne postoji adekvatan odogovor, ono zavisi od osobe do osobe.

Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Iskustvo me je naučilo da treba biti jako strpljiv. Najvažnije u odnosu roditelja i deteta svakako i uvek treba prvo biti bezuslovna ljubav. Kako su to mali ljudi koji često okolinu bolje vide od nas, smatram da i njima treba pokazati poštovanje i poverenje da su sigurni. Iskustvo kaže da ne postoji opcija da mama nešto ne može, i stvarno je tako. Ja sve mogu i želim, a za ove dve godine koliki mi je staž mame, nikada nisam ni pomislila da posustanem. Naravno, to je zato što se nas dve osećamo sigurno jer iza nas stoji fenomenalni tata, a ono što nas dvoje kao roditelji od nje dobijamo je ogromna količina ljubavi, a taj osećaj se rečima ne može opisati. Ta ljubav vam je kao „droga“, kada je jednom osetite želite da dobijete još, još, još… Izuzetno je važno kako gradimo naš odnos od samog početka, a on zasigurno treba biti zasnovan na iskrenosti, jer tada vaše dete oseća da ga poštujete kao ljudsko biće i oseća se sigurno jer stiče poverenje u vas kao roditelja.

Važno je reći da je biti roditelj lepa uloga u kojoj je normalno praviti greške!

Ovo me niste pitali

Podrška! Niste me pitali: „Dobro Miljana, kako ti to sve uspevaš?“ Moj posao je takav da iziskuje konstantan rad, moja kancelarija je svugde (što je divno). To znači da vam je u nekim situacijama potreban dodatan par ruku, osim toga potrebna vam je neizmerna podrška i poverenje da je to sve normalno i da će sve biti u redu. Partner koji zajedno sa vama korača je veoma važna karika i podrškom i poštovanjem jedno drugog ona vremenom postaje jača i snažnija. Ja sam imala tu sreću da na istom putu pored mene uzdignute glave korača čovek koji me izuzetno ceni, poštuje i podržava.

Ženi koja je deo društva u 21. veku nije uopšte ostavljen lak zadatak. Osim blagodeti kojoj je priroda dala i mogućnosti da bude majka, ona je i dalje osoba koja ima svoje potrebe. Biti roditelj je najlepša, ali i najteža uloga u životu, a žena kao stub institucije koju zovemo „brak“ i porodice treba da se izbori sa svim onim što joj se dešava. Jako je važna podrška društva u svim aspektima. Razumevanje svih onih sa kojima smo u dodiru. Ja sam imala tu neverovatnu sreću da imam veliku podršku i razumevanje počev od porodice koja nam i dan danas pomaže u svim aspektima što nam mnogo znači. Takođe sam imala i veliku podršku od poslodavca u firmi u kojoj radim, ta količina podrške i razumevanje za mene i moju novu ulogu bila je nestvarna, ona traje i danas, a preneta je na sve koleginice koje su nakon mene ostale u drugom stanju i to je ono na čemu sam ponosna kada spominjem svoju firmu i ljude sa kojima radim.

Smatram da onda kada kao društvo budemo spremni da podržimo i motivišemo žene i majke, dobićemo divan rezultat – zdravu buduću naciju! Zato je od izuzetne važnosti PODRŠKA u svakom smislu te reči.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: