Majčinstvo u 20/30/40-im: Spomenka Vukojičić

Spomenka Vukojičić živi u Minhenu i na instagram profilu @ourlifeingermany vodi dnevnik života svoje porodice u Nemačkoj. Kao mama dvoje dece, za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu.

O meni

Dobar dan svima, moje ime je Spomenka i mama sam jednoj sedmogodišnjoj Luni i petogodišnjem Luki. Već pet i po godina sa svojom porodicom živim u Minhenu u Nemačkoj. Po zanimanju sam hotelijer i pre nego što smo se odselili iz Srbije, radila sam 8 godina u hotelijerstvu, a poslednjih 5 u prodaji i marketingu hotela Square Nine. Od kada smo došli u Nemačku, ja sam ,,samo” mama. A u stvari sam kuvarica, vozač, moler, baštovan, poštar, učiteljica… 🙂 S obzirom na to da moj muž zaista ima jako zahtevno radno vreme, ja sam ona što drži kućne konce, završava papire, termine, doktore i potpuno sam posvećena odgajanju dece i njihovoj integraciji. U poslednje 3 godine vodim svoj instablog @ourlifeingermany gde svakodnevno delim sitnice iz našeg života u Nemačkoj, zatim važne informacije iz Nemačke, kao i neke tehnikalije – kako završiti neki papir, kako do trajne vize itd. Takođe, dosta pomažem našim ljudima koji su u procesu imigracije – kako tehnički tako i emotivno. Trenutno sam u potrazi za nekim poslićem koji će me barem 4 sata dnevno izvesti iz kuće.

Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Ja sam prvi put poslala mama u kasnim 20-im, a drugi put na pragu tridesetih. Ja bih rekla da sam se lepo snašla. U trudnoći sam pohađala školicu roditeljstva kod Nade Lazić i trudila sam se da primenim sve ono što sam tamo naučila i što je meni neki instinkt govorio. Iskreno, morala sam baš brzo da se uhodam, s obzirom na to da me je 4 meseca posle Luninog rođenja sačekala selidba u Italiju, novi grad, stan, papiri, a u sred trudnoće sa Lukom se desila Nemačka. I to je sve zaista bilo jako izazovno. Međutim, ja sam decu jako želela i bila sam spremna na većinu stvari koje roditeljstva nosi. Kažem većinu – zato što vam roditeljstvo okrene ceo svet naopačke u prvih par meseci od rođenja bebe, a to ne možete pročitati ni u jednoj knjizi, a kamoli na to biti spremni. Na neispavanost se, recimo, nikad nisam navikla 🙂

Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40-im?

Generalno vlada mišljenje da mlade mame imaju više energije i da je majčinstvo iz tog razloga lakše u dvadesetim. Međutim, ja ne bih rekla da sam sada, u svojim tridesetim, mnogo drugačija nego u svojim dvadesetim, a isto tako znam i neke mame u čedresetim koje imaju više energije od mene. Mislim da to nije toliko do godina, koliko do toga kakva ste ličnost. Ja se sa svojom decom i dalje verem po parkićima, igraonicama, trčimo, vozimo bajs i roler

Mislim da je od godina mnogo važnije da vi zaista želite decu i da to radite sa nekim koga volite i ko je jednako spreman na sve promene koje donosi roditeljstvo, a koje ponekad zaista znaju da budu izazovne.

Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?

Luna je bila beba koja svojih prvih par meseci uopšte nije plakala – jednostavno je imala svoje signale kad je gladna, malo bi se meškoljila kad joj je vruće, noću bih je ja čula kad se budi da sisa… I sećam se – kako sam ja tako sva uspaničena došla kod doktorke i rekla – ali moja beba ne plače!!! Žena se samo nasmejala i pokazala mi vrata! Ništa ne brinite, u drugoj polovini svoje prve godine života je isplakala sve za prethodnih 6 meseci 😀

Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?

Mislim da tu nema nekog mudrog saveta kada su godine u pitanju. Ono što mislim je da sa takvom odlukom ne treba da žure. Treba da budu sigurne u sebe, da donekle bar ostvare svoje želje i ambicije, bezobzira da li će dete da odgajaju same ili sa nekim koga vole. Jer Suzana je baš to lepo napisala u jednom od prethodnih intevjua – ako su same ostvarene i zadovoljne, biće bolje i svojoj deci.

Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Mene je roditeljstvo najviše naučilo i dalje me uči strpljenju. Poštovanju. Da znam da ispred mene stoji jedan mali čovek koji će iz našeg odnosa mnogo toga poneti u svoj život. Da sada gradimo poverenje, sigurnost, empatiju. Važno je da ih čujemo, grlimo, i volimo zbog toga što jesu, a ne onoga što mi očekujemo da postanu. Često shvatim da jednako učim ja od njih kao oni od mene. Oni su naši pravi lajfkoučevi. Rođeni su sa toliko radosti, empatije i volje da se bore za ono što im pripada, da to samo treba gajiti i učiti od toga.

Detinjarije već šest godina organizuje kulinarske radionice sa Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, na temu đačke užine i doručka, sa ciljem da se deca uključe u spremanje hrane i počnu zdravije da jedu. Kakva je situacija u vašoj porodici po ovom pitanju?

Mi smo započinjali ishranu, verujem, kao i većina drugih mama i dece i zaista nismo imali nekih većih problema sa tim. Mislim da smo imeli i dosta sreće jer se oni generalno nisu bunili na većinu novih ukusa. Izgradili smo rutinu i lepe navike. Naravno da postoje stvari koje ne vole jedno illi drugo, ali vole kuvano, vole supice, vole zdravu hranu i vole voće i povrće. Meni je zaista ta rutina u ishrani jako važna jer mislim da je to temelj njihovog dobrog imuniteta. Takođe i u vrtiću jedu dosta sirovog i svežeg voća i povrća tako da je to zaista dobra stvar. Deca radije jedu u društvu dece pa samim tim i radije probaju nešto što možda kod kuće ne jedu.

Ovo me niste pitali

Često glasno poručim mamama – znajte da niste same. Da smo sve dolazile u situacije koje su nam delovale bezizlazno, kad smo bile premorene i ljute. Želim da im kažem da je sasvim ok tražiti pomoć i da ne moraju sve da natovare na svoja leđa. Da se roditeljstvo uči svaki dan i da svi grešimo. Ali je dobro dok te greške priznajemo i učimo na njima. Da se roditeljstvo uči iz iskustva i knjiga kao i sve ostale veštine u životu. I da je to, iako jedna od najizazovnijih lekcija u našim životima, ipak najveći i najlepši dar svakome od nas.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: