O meni
Ja sam Maja, mama jednog osmaka Milana i šestakinje Ane. Bavim se finansijama u privatnoj firmi TDM d.o.o. koja prodaje opremu za grejanje. Mojoj deci je uvek bilo teško da shvate šta to mama na poslu radi. Kada bi me zainteresovano to i pitali, već posle moje treće rečenice bi prekidali razgovor na tu temu. Za njih je još uvek interesantnije zanimanje moga supruga koji radi kao sportski novinar.
Međutim, biti mama zahteva konstantno angažovanje i za mene je to najodgovorniji posao na svetu. Od vas najviše zavisi kakvi će ljudi vaša deca postati i kojim će putem krenuti. Ako tu omanete, vas će najviše te “posledice” i da bole.
Ja – mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?
Milana sam rodila kada sam imala 29 godina. Među našim prijateljima Vlada i ja smo prvi postali roditelji i nisam imala nikoga ko bi mogao da me posavetuje. Kako se nega dece prilično promenila u odnosu na period kada sam se ja rodila, saveti Vladine i moje mame često nisu bili od pomoći. Knjiga “Šta da očekujete u prvoj godini” mi je bila jedini izvor informacija, ali se i ona pokazala kao univerzalna. Moj sin je bio jedinstveno dete i uopšte se nije ponašao po opisu u knjigama. Od rođenja je malo spavao i ako se za bebu od mesec dana kažu da spava po 20 sati dnevno, on je spavao između 12 i 14 h. Milan je bio dinamična i zahtevna beba koja je konstatno tražila da ga neko zabavlja i da se sa njim igra. Kada sam shvatila da sam ponovo ostala u drugom stanju sa Anom, uplašila sam se. Nisam znala da li ću fizički imati dovoljno snage za dva tako zahtevna deteta. Međutim, Ana je bila naš anđeo, naš smeško, naša dobrica i svi moji strahovi su se pokazali neopravdani. Dok su bili manji bilo je trenutaka kada prolazite kroz raznorazna roditeljska iskušenja i kada vam se čini da vam ni dobra vila ne bi mogla pomoći, ali mi je danas baš drago što je razlika između njih samo dve godine.
Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40-im?
Kada postanete roditelj vaš život se iz korena menja ako želite da budete dobar roditelj. Što se mlađi ostvarite u toj ulozi imate više snage, energije i želje da se i vi razvijate i rastete sa svojim detetom. Kada su mali vaš najveći problem je nenaspavanost i kako da ih zaštitite od njih samih. Tada vam ne bi pomogle, ni da imate, oči na leđima, pa često imam običaj da kažem da ih tada štiti samo onaj gore. Što su oni stariji, sve više se suočavate sa poteškoćama i raznoraznim izazovima roditeljstva. Moja često citirana izreka je: “Mala deca – mala briga, velika deca – velika briga.” S obzirom da je Milan kao i svaki dečak veliki ljubitelj igrica i svoje majčinstvo doživljavam kao da igram jednu takvu igru – kada savladam nivo, život me odmah prebaci na sledeći!
Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?
Možda jesam bila premorena i nenaspavana mama, ali sam bila i staložena i nikada nisam paničila, pa vas ne mogu zabaviti nekom pričom o mojim “biserima”. Sve duhovite situacije koje Vlada i ja pamtimo su bile posledica Milanove živahnosti. Kada je više puzao nego što je hodao slučajno je oborio moju tek kupljenu i brižljivo okićenu jelku. Još uvek vidim pred očima onaj njegov nevin “nisam ja, sama je pala” pogled koji me je pre terao na smeh, nego na grdnju.
Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?
Mislim da je pravo vreme za decu nešto sasvim individualno. Neko je spreman za njih u 20-tim, a neko nije ni u 40-tim. Smatram da sam blagoslovena, jer kada sam rešila da ostanem u drugom stanju, to se odmah i desilo. Kako mi je bilo divno da rastem uz starijeg brata imala sam veliku želju da mi prvo dete bude muško, a drugo žensko. Moje molitve su bile uslišene.
Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?
Mojoj deci sam neizmerno zahvalna jer su me naučila toleranciji i strpljenju. Najvažnija stvar na kojoj gradimo naš odnos su poverenje i razumevanje. O svemu otvoreno sa njima razgovaram i trudim se da ne prenaglim u reakciji kada mi povere i ono što znaju da ja ne odobravam. Ja niti mogu, niti želim da živim njihov život. Moja je uloga da ih naučim, posavetujem i da im dam vetar u leđa. Možda se sa njima nisam dovoljno igrala koliko su oni to želeli, ali sada uvek nalazim vremena kada su raspoloženi za razgovor i tada ih čujem. Jer, ako propustim taj trenutak, oni produže dalje, a ja ostajem uskraćena za jedan deo njih koji mi se više neće vratiti i ponoviti. Učim ih da su oni gospodari svog života i svoje sreće i da za to niko nije zadužen osim njih samih. Da ne porede svoj život sa drugima i da im ne sude, jer svako ima svoju sudbinu i životni put.
Ovo me niste pitali
Veoma sam ponosna na Anu i Milana, na to kakvi ljudi postaju i na njihov osećaj plemanitosti, pravičnosti i empatije koju imaju za druge. Moja deca nisu ni najpametnija, ni najtalentovanija, ni najuspešnija, ali sam ja ponosna na njih onakvi kakvi jesu, sa svim njihovim vrlinama i manama. Najsrećnija ću biti kada i sami budu verovali u to. Moja porodica je stvarno moje najveće bogatstvo i veliku zahvalnost dugujem mom suprugu koji mi je svih ovih godina bio ogromna podrška i oslonac. Bez njih ni ja ne bih bila Maja Mijaljević kakvu me neki od vas danas poznaju.
Izvor: Detinjarije.com
