Klupko se odmotava
Rođenjem dragocenog zavežljaja, vi svakako niste više ista osoba. Vi ste najsrećnija osoba na svetu. Da, znam to. I onda kada se u prva dva, tri meseca izređaju posete da bi se bebi poželela dobrodošlica na planetu Zemlju, klupko počinje da se odmotava… Ova doktorka pedijatar vam ne uliva poverenje, eh da je sad bliže doktorka koja je vas pregledala, stara Dr. Mudrić, već pred penzijom. A i ova apotekarka je uvek neraspoložena, nikad ne objasni lepo kako se koristi pumpica za izmlazanje, ni pumpica za izvlačenje bebećeg nosnog sadržaja, i sve ostalo… Zatim, ta kasirka koja nikad nema sitno, i ne seća se kada joj je ovo stiglo i koliko je ono sveže…ali vas uvek odmeri od glave do pete… A da ste u svom kraju, kod Mirine mame bi vam uvek ostavljali integralni hleb, a i mleko uvek držali u frižideru. I naravno skrenuli pažnju na eventualna sniženja iduće nedelje…eh, to je bila usluga!
Strategije za banalnosti
Na stranu to što ovde nikog ne znate, a u rodbinu koju čini par sredovečnih tetaka i strina sa anginom pektoris, nemate dovoljno poverenja ni da na par minuta ostavite bebu i trknete do prodavnice. Ne daj Bože da vam nešto zafali od namirnica dok muž zarađuje za hleb i pampers pelene! Postporođajni hormoni će podići sve brane za bujicu suza, i poželećete da je tu, ko drugi nego – mama! Družićete se sa suzama, to stoji, što radosnicama, što hormonskim.
Za banalan odlazak kod, recimo zubara, scenario mora biti napisan dan ranije: evakuacija bebe i većeg dela bebine sobe kod prve slobodne drage žene (mame, sestre, ili drugarice) i zakazivanje kod zubara u njenom komšiluku. Ona čuva bebu dok se vi na zubarskoj stolici hrabrite scenom filma u kom Tom Henks na pustom ostrvu sam sebi uz pomoć klizaljke i stene vadi zub (klizaljka i stena od mene kod zubara uvek naprave izdržljivog i poslušnog pacijenta).
Eh 🙁
Jao, pa ja Vas poznajem iz parka. Nikome ne prilazite otvoreno, nikome ne priznajete da su oni kvalifikovani roditelji svog deteta. Od ključne je važnosti za druženje da deca budu svaki put, i kad se prvi put vide idealno uklopljenja. Deca ne smeju na keca da se ne dopadnu. Dvojka im neće biti pružena, jer ako nešto jednom ne radi, nikad neće raditi.
Da Vam ispričam drugačiju priču – na keca se nikom u novom kraju nisam dopala, i svako me je odmerio i izmerio, a neki i krv popili. To tako ide, na keca, jer su procenti na Vašoj strani, ljudi su češće kao Vi. Na dvojku – odabrala sam kafić sa dobrim suncem, i ostavila malo jači bakšiš dvaput da zaokružim, a posle normalan, i postala sam „lokalna“ odmah. Čak su super ljubazni i kad moja deca razmrljaju kolače po svemu. Momentalno obaveštavaju šta je sveže od kolača. Pijem kafu sa tetom iz parka – upisale smo decu u isti vrtić. Družimo se sa više parova sa decom – i kad nije idealan spoj, muž ili ja se prilagodimo. Dva para sa decom su idealni spojevi sa nama i decom – jedan par je druge boje, i oba su druge vere – ali se srodne duše prepoznaju po pogledu, sve ostalo se složi. Savet od mene – otvorite srce i usamljenost će nestati.