Piše: Adriana Pejaković
Zbog specifične ženske povezanosti i bogatstva emocija, ovaj odnos je često bio analiziran od strane stručnjaka i otkrivene su mnoge značajne karakteristike koje se javljaju u relaciji majka i kćerka. Kao i svaki odnos i ovaj ima svoje lice i naličje.
Veoma je važno da kćerke imaju dobre uzore u majkama, jer ih majke svojim primerom uče kako da pravilno usvoje svoju rodnu ulogu.
Za svaku kćerku je značajno, pre svega, da ima majku na koju može da se ugleda. Deca uče od roditelja na osnovu njihovog modela, na osnovu identifikacije sa roditeljima i na osnovu imitacije roditelja. Kada vidimo devojčicu koja u svojim šerpicama „kobajagi kuva ručak“, moramo znati da ona radi jednu veoma ozbiljnu stvar. Ona kroz igru usvaja model ponašanja koji je videla kod svoje majke i uvežbava svoju ulogu. Dakle, veoma je važno da kćerke imaju dobre uzore u majkama, jer ih majke svojim primerom uče kako da pravilno usvoje svoju rodnu ulogu. Jedna od najznačajnijih odrednica te uloge je prenošenje poruke da je divno i u redu biti ženskog pola. Ona majka koja se pre svega raduje što je dobila kćerku i koja i sama uživa u svojoj rodnoj i polnoj ulozi kao žensko će i na verbalan i na neverbalan način ove poruke preneti svojoj kćerki koja će onda kroz odrastanje naučiti da je u redu i divno biti žensko, da ima dozvolu da istražuje i nadograđuje svoju ulogu, učiće je kako se ta uloga ostvaruje kroz neka specifična ponašanja i kako se ophoditi prema osobama suprotnog pola. Dakle, ono što je veoma važno za zdrav odnos između majke i kćerke kroz odrastanje je da sama majka pre svega prihvata sebe i svoju ženstvenost, a zatim i da prihvata svoju kćerku baš takvu kakva jeste.
Ukoliko majka iz nekih razloga ne prihvata neke aspekte sebe, ona neće biti u stanju da te aspekte na dobar način prenese i prihvati ni kod svoje kćerke. Tako se u nekim slučajevima, posebno kada kćerka zađe u tinejdžerske godine, javljaju razni problemi između majki i kćerki u vidu čestih svađa i konflikata iza kojih mogu da stoje zavist, kompeticija, borba za moć itd.
Neprihvaćeni aspekti sebe ne prihvataju se ni kod deteta
Ako, na primer, majka ne prihvata seksualne aspekte sebe kao ženskog bića, neće moći da te aspekte prihvati ni kod svoje kćerke tinejdžerke, pa može doći do nedovoljno otvorenih razgovora o seksualnosti između njih dve, majčine zavisti na polno odrastanje kćerke, zabrane zabavljanja sa momcima umesto ispravnog informisanja o seksualnosti i otvorenog razgovora sa poštovanjem granica druge osobe. Kao i u svakom odnosu i za ovaj odnos je karakteristično da oni psihološki delovi nas samih koje odbacujemo ne možemo ni kod drugih ljudi da prihvatimo. Zato je važno da majka bude u dobrom kontaktu sa samom sobom i sa svojim željama i potrebama da bi mogla da pruži dobar primer kćerki. Poznato je da deca uče ne ono što im govorimo, već uče iz onoga što radimo, a imaju i dobru intuiciju da primete ukoliko nismo autentični i iskreni prema sebi, pa je važno da to budemo i da radimo na sebi kako bismo ostvarili dobre odnose i sa bliskim ljudima.
„Jedna od najznačajnijih odrednica te uloge je prenošenje poruke da je divno i u redu biti ženskog pola.“
Tekst u vise navrata sugerise da u 21. veku mozda ipak nije u redu biti zenskog pola te majke trebaju preneti suprotnu poruku. A koju poruku salje drustvo?
Kada je jos uvek zena(majka) skoro potpuno odgovorna za odgoj i vaspitavanje dece ali i za sliku srecne familije.
Ipak smatram da je teze biti zena.