Majke u Srbiji pet puta češće doje sinove nego kćeri

Do polovine prve godine života 22 odsto dečaka i svega 3,9 odsto devojčica hranjeni su isključivo majčinim mlekom, rezultati su istraživanja koje su sproveli Unicef i Republički zavod za statistiku

Majke u Srbiji neuporedivo češće doje mušku nego žensku decu, pokazuju rezultati istraživanja koje su od marta do maja 2014. godine u našoj zemlji sproveli Unicef i Republički zavod za statistiku. Čak 22 odsto dečaka i samo 3,9 odsto devojčica isključivo je dojeno do šestog meseca života. To znači da su svaki peti dečak i tek svaka dvadeseta devojčica hranjeni samo majčinim mlekom do polovine prve godine života. U Unicefu ističu da je, uprkos preporukama pedijatara, stopa isključivog dojenja dece u našoj zemlji izuzetno niska – svega 13 odsto. Inače, u zemljama našeg okruženja Unicef nije radio istraživanja o tome da li majke češće doje decu određenog pola.

Dr Nevenka Raketić, specijalista pedijatrije i imunologije, kaže da nema nikakve razlike u dojenju muških i ženskih beba koje bi objasnile „favorizovanje“ dečaka, ali joj i profesionalno iskustvo govori da žene neuporedivo duže doje dečake nego devojčice.

Nevenka Raketić: Zdravstveni efekti dojenja ne traju duže od šest meseci, odnosno godinu dana. Ali, dečaci se doje preko svakog razumnog roka – nekada do treće, pa čak i do četvrte godine.

„Mi često imamo problem da majkama objasnimo da zdravstveni efekti dojenja ne traju duže od šest meseci, odnosno godinu dana. Ali, dečaci su ti koji se doje preko svakog razumnog roka – nekada do treće, pa čak i do četvrte godine ”, primećuje naša sagovornica.

Dr Žarko Trebješanin, psiholog i autor knjige „Predstava o detetu u srpskom kulturi“, nije iznenađen rezultatima istraživanja koje su sproveli Unicef i Republički zavod za statistiku. Kako ističe, u našoj patrijarhalnoj kulturi postoji snažan kult muškog potomka.

Pročitajte i: Majčino mleko i majčinska ljubav

„Dečaci se favorizuju od samog rođenja, a često i pre dolaska na svet. Mnogi svadbeni običaji i obredi imaju za cilj da obezbede muško potomstvo, postoje i brojne magijske radnje za dobijanje muškog deteta. Dok sam sakupljao materijal za svoju knjigu, uprkos velikom naporu, nisam uspeo da pronađem nijednu vradžbinu koja „garantuje“ dobijanje ženskog deteta – napominje Trebješanin i dodaje da u psihološkim istraživanjima veliki broj budućih roditelja na pitanje o priželjkivanom polu deteta odgovaraju: muško.

– Rođenje muškog deteta i danas se proslavlja u velikom stilu. Čak su i intelektualci skloni da kažu „dete je dete, ali muško je muško“, a mnogi muškarci veruju da sin treba da bude naslednik imanja, da je „žensko dete – tuđa kuća“ i da je muško dete čuvar ognjišta i naslednik kućne slave. Osim što se od žene očekuje da rodi muško dete i tako nastavi porodičnu lozu, verujem da postoji i pritisak socijalne sredine na majke da doje mušku decu. Mislim da i majke mnogo više strepe za zdravlje dečaka i ta briga ima biološko opravdanje. Naime, muška novorođenčad češće umiru nego ženska i zbog toga je razumljiva ta briga za sinove – objašnjava dr Žarko Trebješanin.

Podeli tekst:

1 2 Sledeća strana