Sve knjige smem da cepam i po njima žvrljam, čak iako su tuđe. Svoje ne dam! Gde god da odemo u goste mogu da se penjem na sto i tražim da zabavljam auditorijum, bez obzira što je isti došao bez dece, da se valjda opusti malo. Ja sam ono slatko, neodoljivo biće koje je faca i uvek ima šta da pokaže pred drugima, interesovalo vas to ili ne. Mogu da uzimam beskrajno mnogo jela u tanjir i onda da kažem da neću to da jedem, jer ćete vi svakako naći opravdanje, Sito je dete, ali mu se učinilo da može da pojede supu sa sarmom, pečenjem, sladoledom i tortom odjednom. Haha, znate kakva su današnja deca…
Ovde nije kraj, ali za kraj ovog pisanja o meni, ispričaću vam šta je moj tata uradio pre neki dan. Došli smo u park i igrali se dinosaurusa i tako se u toj igri desilo da je moj drug hteo kobajagi da me zgrabi za nogu. Nije me povredio, smejali smo se sve vreme, samo je neki mili, mili, milimetar moje helanke bio pocepan. Ja sam pokušavala da objasnim tati da smo se igrali i da mi je bilo lepo, ali je on ipak prišao mami mog petogodišnjeg drugara i rekao joj: “Znate gospođo, ja imam njih dve i ovog Vašeg malog bih mogao sad da otresem po vratu, bez da trepnem!“ Jao, tataaaa, mislim se u sebi, rekla sam ti da je bila samo igra, a onda sam se povukla, mudrica kakva jesam, sa mojih pet godina. Jesam li ja tatina boginja ili šta?
Što se tek po školama viđamo mi, mali bogovi, posebno na testiranju kod psihologa, kada naši roditelji kažu da je pred njima Mikelanđelo lično, Edison i Tesla zajedno, Radojka Šverko i Tina Turner ili možda čak Meryl Streep i Dustin Hoffman u jednom, jer ja sam glumac od kako postojim i hvala vam na tome divni stvoritelji, pardon roditelji, moji.
Voli vas i poštuje vaš bog lično.
Izvor: Roditeljstvo i odrastanje
