„Vraćamo se lutkarstvu, jer je dugi niz godina bilo zapostavljeno,“ kaže Alek Rodić, direktor Malog pozorišta „Duško Radović”, koje obeležava 65 godina rada.
„Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva”, jedan je od aforizama Dušana Radovića koji je u slavljeničkoj brošuri objavila istoimena teatarska kuća u znak sećanja na umetnika čije ime je ponela davne 1974. godine.
– Jesmo malo pozorište, ali veliku senku bacamo i trudimo se da se ponašamo kao odrasli. U godini kada Beograd slavi 70 godina od pobede, obeležiti 65 godina rada jednog pozorišta za najmlađu publiku je vredno pažnje, zato smo se potrudili da svoj jubilej proslavimo kako dolikuje – kaže glumac Alek Rodić, novoimenovani direktor Malog pozorišta „Duško Radović” u Beogradu.
Osnovano 1948. godine Pozorište lutaka NR Srbije do danas je više puta menjalo ime: Beogradsko marionetsko pozorište, te Beogradsko pozorište lutaka, zatim Malo pozorište do aktuelnog – Malo pozorište „Duško Radović”. Godine vredne pomena i pažnje koje je ova teatarska kuća ostavila za sobom obeležile su edukativne predstave poput: „Kako su nastale ružne reči”, „Pepeljuga, „Crvenkapa”, „Eskimska bajka”, „Zvezdani dečak”, „Bašta sljezove boje”, „Baš Čelik” i mnoge druge. Tokom proteklog perioda ovo pozorište koje danas broji 62 stalno zaposlena člana, tražeći svoj stil je sazrevalo, dozrevalo, saznavalo, koristilo savremena evropska dostignuća uporedo sa istraživanjem narodne srpske umetnosti i kulture. Njegove predstave širile su pozorišnu misiju širom sveta, od Kanade do Japana, ali i po parkovima i livadama diljem Srbije. Uvek otvoren za saradnju ansambl ove teatarske kuće isto tako znao je da ugosti brojne kolege iz Poljske, Rusije, Češke, Bugarske, Švedske, Rumunije…
– Za decu je najteže raditi, jer odrasli ukoliko im se predstava ne dopadne, izađu na pauzi i odlaze kući. Deca reaguju drugačije, već od prve sekunde. Ukoliko se ne postigne atmosfera da deci od samog starta zaokupite pažnju, dolazi do pada koncentracije i nastaje haos. Oni nisu gledaoci koji će da ćute i gledaju scenska dešavanja, već reaguju na svoj, često burni način. Samim tim raditi u pozorištu za decu je mnogo delikatnije i za reditelja i za sve angažovane umetnike u projektu. Za glumce u dečjem pozorištu se podrazumeva da znaju da glume i pevaju, da vladaju akrobatskim veštinama za raznorazne stvari, da imaju kondiciju jer nije lako, recimo, voditi lutku 45 minuta, uz to i aktivno učestvovati u animaciji – objašnjava Alek Rodić koji je vernost Malom pozorištu „Duško Radović” potpisao pre 25 godina, neposredno posle sticanja diplome na akademiji za pozorište, televiziju i film „Vitiz Krsto Sarafov” u Sofiji, smer gluma i lutkarstvo.
Koje korake će preduzeti u svojstvu direktora ove teatarske kuće, Alek Rodić odgovara:
– Vraćamo se lutkarstvu, jer je dugi niz godina bilo zapostavljeno. Zato će prva premijera u aktuelnoj sezoni biti lutkarska predstava „Tri praseta” po tekstu Igora Bojovića, u režiji Dragoslava Šilje Todorovića. Problem je što u Srbiji nemamo lutkarsku akademiju, a to je veliki hendikep. Moje kolege koje žele da se bave ovim scenskim izrazom školuju se u Holandiji, Mađarskoj, Bugarskoj ili Rumuniji.
Uporedo sa ovom predstavom počele su i pripreme za scensko čitanje dela „Pop Ćira i pop Spira”, koje će režirati Jovica Pavić, a koje se po školskom planu i programu izučava u osmom razredu osnovne škole. Zatim novogodišnju predstavu „Pinokio”. Apliciraćemo za festival u Kotoru, zatim za prestižni pozorišni skup u Varni.
Ansambl Malog pozorišta „Duško Radović”, po rečima Aleka Rodića uskoro će ponovo zaigrati na svojoj matičnoj sceni u rekonstruisanom zdanju u Abardarevoj ulici.
– Očekujemo povratak u matičnu zgradu do kraja godine. Radovi su privedeni kraju, ostaje de se realizuje neophodni tehnički deo. Radujemo se što će Beograd dobiti reprezentativan objekat i jednu od najlepših sala u gradu – kaže Rodić.
Izvor: Politika
