„Malo smo pozorište, ali veliku senku bacamo“

„Vraćamo se lutkarstvu, jer je dugi niz godina bilo zapostavljeno,“ kaže Alek Rodić, direktor Malog pozorišta „Duško Radović”, koje obeležava 65 godina rada.   „Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva”, jedan je od aforizama Dušana Radovića koji je u slavljeničkoj brošuri objavila […]

„Vraćamo se lutkarstvu, jer je dugi niz godina bilo zapostavljeno,“ kaže Alek Rodić, direktor Malog pozorišta „Duško Radović”, koje obeležava 65 godina rada.

 

„Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva”, jedan je od aforizama Dušana Radovića koji je u slavljeničkoj brošuri objavila istoimena teatarska kuća u znak sećanja na umetnika čije ime je ponela davne 1974. godine.

– Jesmo malo pozorište, ali veliku senku bacamo i trudimo se da se ponašamo kao odrasli. U godini kada Beograd slavi 70 godina od pobede, obeležiti 65 godina rada jednog pozorišta za najmlađu publiku je vredno pažnje, zato smo se potrudili da svoj jubilej proslavimo kako dolikuje – kaže glumac Alek Rodić, novoimenovani direktor Malog pozorišta „Duško Radović” u Beogradu.

Osnovano 1948. godine Pozorište lutaka NR Srbije do danas je više puta menjalo ime: Beogradsko marionetsko pozorište, te Beogradsko pozorište lutaka, zatim Malo pozorište do aktuelnog – Malo pozorište „Duško Radović”. Godine vredne pomena i pažnje koje je ova teatarska kuća ostavila za sobom obeležile su edukativne predstave poput: „Kako su nastale ružne reči”, „Pepeljuga, „Crvenkapa”, „Eskimska bajka”, „Zvezdani dečak”, „Bašta sljezove boje”, „Baš Čelik” i mnoge druge. Tokom proteklog perioda ovo pozorište koje danas broji 62 stalno zaposlena člana, tražeći svoj stil je sazrevalo, dozrevalo, saznavalo, koristilo savremena evropska dostignuća uporedo sa istraživanjem narodne srpske umetnosti i kulture. Njegove predstave širile su pozorišnu misiju širom sveta, od Kanade do Japana, ali i po parkovima i livadama diljem Srbije. Uvek otvoren za saradnju ansambl ove teatarske kuće isto tako znao je da ugosti brojne kolege iz Poljske, Rusije, Češke, Bugarske, Švedske, Rumunije…

– Za decu je najteže raditi, jer odrasli ukoliko im se predstava ne dopadne, izađu na pauzi i odlaze kući. Deca reaguju drugačije, već od prve sekunde. Ukoliko se ne postigne atmosfera da deci od samog starta zaokupite pažnju, dolazi do pada koncentracije i nastaje haos. Oni nisu gledaoci koji će da ćute i gledaju scenska dešavanja, već reaguju na svoj, često burni način. Samim tim raditi u pozorištu za decu je mnogo delikatnije i za reditelja i za sve angažovane umetnike u projektu. Za glumce u dečjem pozorištu se podrazumeva da znaju da glume i pevaju, da vladaju akrobatskim veštinama za raznorazne stvari, da imaju kondiciju jer nije lako, recimo, voditi lutku 45 minuta, uz to i aktivno učestvovati u animaciji – objašnjava Alek Rodić koji je vernost Malom pozorištu „Duško Radović” potpisao pre 25 godina, neposredno posle sticanja diplome na akademiji za pozorište, televiziju i film „Vitiz Krsto Sarafov” u Sofiji, smer gluma i lutkarstvo.

Koje korake će preduzeti u svojstvu direktora ove teatarske kuće, Alek Rodić odgovara:

– Vraćamo se lutkarstvu, jer je dugi niz godina bilo zapostavljeno. Zato će prva premijera u aktuelnoj sezoni biti lutkarska predstava „Tri praseta” po tekstu Igora Bojovića, u režiji Dragoslava Šilje Todorovića. Problem je što u Srbiji nemamo lutkarsku akademiju, a to je veliki hendikep. Moje kolege koje žele da se bave ovim scenskim izrazom školuju se u Holandiji, Mađarskoj, Bugarskoj ili Rumuniji.

Uporedo sa ovom predstavom počele su i pripreme za scensko čitanje dela „Pop Ćira i pop Spira”, koje će režirati Jovica Pavić, a koje se po školskom planu i programu izučava u osmom razredu osnovne škole. Zatim novogodišnju predstavu „Pinokio”. Apliciraćemo za festival u Kotoru, zatim za prestižni pozorišni skup u Varni.

Ansambl Malog pozorišta „Duško Radović”, po rečima Aleka Rodića uskoro će ponovo zaigrati na svojoj matičnoj sceni u rekonstruisanom zdanju u Abardarevoj ulici.

– Očekujemo povratak u matičnu zgradu do kraja godine. Radovi su privedeni kraju, ostaje de se realizuje neophodni tehnički deo. Radujemo se što će Beograd dobiti reprezentativan objekat i jednu od najlepših sala u gradu – kaže Rodić.

Izvor: Politika

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Da se naše trudnice i porodilje tretiraju kao u Britaniji – većina ne bi bila zadovoljna

Hrvatski profesor Žarko Alfirević već 25 godina radi u Velikoj Britaniji kao ginekolog, i tvrdi da je otkrio najveću razliku u zdravstvenim sistemima dve zemlje. "Onako kako se žene porađaju ovde, Balkankama se ne bi svidelo" - zaključuje profesor Alfirević.

Određen pritvor majci koja je pretukla nastavnicu na Novom Beogradu

Oglasilo se tužilaštvo o majci koja je pretukla nastavnicu na Novom Beogradu

NIKADA roditelj ne može da nagovori čoveka sigurnog u ispravnost svojih stavova ni da da peticu, ni da da jedinicu

Kao neko ko je bio deo prosvetnog sistema, sada i jesam i nisam, a možda ću nekada ponovo biti, želim javno da se ogradim od trenutne slike koju prosveta šalje u etar.

Pomera se MALA MATURA 2024 zbog verskih praznika

Zbog verskih praznika zakazani testovi u okviru male mature biće pomereni

Đaci iz Srbije lošiji od vršnjaka iz Hrvatske i Slovenije: Naši učenici kaskaju godinu i po dana i gube trku sa ostalima

Prema nizu međunarodnih testiranja, među kojima su najviše pažnje privukli rezultati PISA testova đaci u Srbiji lošiji su u proseku od svojih vršnjaka iz zemalja OECD i u čitanju, i u matematici i u nauci.

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img