„Ja sam, kao i moji vršnjaci, u tom periodu dobijala odgovor da decu donose rode ili se izlegu iz glavice kupusa.“
Rode bre!
Dobro, mislim, to je prihvatljivo, ali poznajem svoje dete, postaviće još bezbroj potpitanja. A ja baš nisam raspoložena da objašnjavam detaljnije. I dok razmišljam o tome kako najlakše da pojasnim nastanak ljudske vrste, ne mogu iz misli da odagnam duhoviti tekst „Njuz neta“ na temu tužbe protiv Ljubivoja Ršumovića u kojem navodno neka organizacija za srećno odrastanje pokreće zvanični sudski protest protiv pesme „Braću ne donose rode“ zbog „jasnog procesa sputavanja pravilnog razvoja mašte kod dece mlađe od 7 godina“.
„Shvatam da edukacija na temu pravljenja dece ne treba da bude samo moj problem. Pa, to su zapravo muški razgovori između oca i sina!“
„Rode ne smeju biti izostavljene iz odrastanja naših mališana. One su jednako važan segment istog, kao i kupus, krompir ili ciganka koja odnosi decu ako su nevaljala. Rode su osnovica podsticanja razvoja kreativnih procesa kod novorođenčadi, gde ih pored realnog, paralelno uvode i u jedan novi svet, svet mašte, bez kog ne bismo imali ništa danas, pa ni pegle za kosu“.
Slatko sam se nasmejala sada 🙂 Naš sin je u januaru napunio 6 godina i još davno je počao da se raspitaju o tome kako se rađaju bebe, pogovoto što u okruženju imamo par beba, gde je on sam bio svedok bebinog boravka u maminom stomaku pre nego što se rodila. Sestri i meni niko nikada nije pričao o rodama i kupusu, pa samim tim nisam ni ja svom sinu – rekla sam mu da kada se mama i tata mnogo vole onda tata stavi seme kod mame u stomak i od tog semena nastane beba, kao kad staviš seme u zemlju i izraste biljka. Do skoro mu je to objašnjenje bilo prihvatljivo i uz par podpitanja zadovoljavalo njegovu znatiželju. Pre par dana je ponovo počeo priču na tu temu i direktno pitao tatu: „Ali KAKO tata stavi seme kod mame u stomak – na usta, kroz pupak… ne razumem to?!? Kako si TI tata to uradio?!?“ Ja sam se prvo presamitila od smeha gledajući muža potpuno zbunjenog i izbačenog iz koloseka, a onda sam uletela sa spasonosnim odgovorom: „Tata je svoje seme dao dr Goci, koja je tebe napravila u svojoj laboratoriji i stavila te kod mame u stomak da tu rasteš. Ti si jedan vrlo poseban dečak, nisi nastao kao i većina druge dece…“ Pri tom nisam ništa slagala, jer on i jeste tzv. „dete iz epruvete“, odn. dobili smo ga vantelesnom oplodnjom, što nemam nameru da krijem od njega. Elem, ovaj moj odgovor je uneo jednu sasvim novu dimenziju u naš razgovor tako do daljnjeg mirni, što pretpostaljam neće dugo potrajati 🙂