Podignite ruku ako ste makar jednom doživeli ovakav scenario: Roditelji vas povedu sa sobom u goste kod ljudi koje nikada niste videli u životu. Smeste vas u sobu s njihovom decom i kažu: „Lepo se igrajte, deco.“ Da se lepo igramo? Ne znam ni kako se ovo dete zove. Pogledaj, na zidu ima poster Nickelodeon crtaća, očigledno nikada nije ni čuo za Cartoon Network serije. To što su naši roditelji dobri prijatelji, ne mora da znači da ćemo se i mi, kao njihova deca, uklopiti.
„Mama, kada ćemo kući?“
„Milane, tek smo stigli. Idi i igraj se ovih nekoliko sati dok smo ovde.“„Lako je vama reći, vi ste već godinama prijatelji. Ja sam ovog dečaka tek sada upoznao.“
„Svako prijateljstvo započinje upoznavanjem. Pokušaj da mu pružiš šansu.“
„Okeeeeeeej.“
Dobro, Milane, ako uspevaš da izdržiš svakodnevni boravak u školi, ovo ne bi trebalo da bude toliko strašno. Zar ne?
Ovakva druženja su uglavnom imala istu rutinu. Najpre pola sata sedimo u tišini, nakon toga sat vremena pokušavamo da saznamo da li kojim slučajem poznajemo istu osobu.
„Hej, poznaješ li možda Marka Trifunovića?“
„Da.“
„Aha, oke.“
„A ti?“
„Pa da, poznajem ga, zato sam te i pitao da li ga ti poznaješ.“
„Aha, oke.“
#MinutĆutanjaNakonToga
Onda pokušavamo da pronađemo nešto dobro na televiziji.
„Pogledaj da li možda ima neki dobar film na RTS-u.“
„Nema filma, ponovo je repriza Srećnih ljudi.“
„Jao, da, radni dan je. Da je bar vikend pa da puštaju Yu-Gi-Oh.“
„Čekaj, ti gledaš Yu-Gi-Oh?“
„Ne samo da gledam, već imam svoj špil karata.“
„MY GOD! Moramo odigrati jedan dvoboj.“
To! Konačno se desilo, ovaj dečak i ja smo pronašli šta ćemo da radimo. Nikada nisam igrao partiju Yu-Gi-Oh! sa osobom koja toliko dobro poznaje pravila. I baš kad poželim da mama zaboravi na moje postojanje…
„Milane, vreme je da idemo kući!“
NEEEEEEE!!! Zašto? Zašto se uvek ovo dešava, taman kada krene pravo druženje, roditelji kažu da treba da se ide kući.
Sećam se kada sam jednom bio kod svog drugara Filipa. Igrali smo MetalSlug 3, jednu od najboljih igrica iz 2000. godine. Čuli smo kako moji roditelji prilaze dečjoj sobi, što je značilo da je došlo vreme da ja krenem kući. Ali Filip i ja nismo nameravali da stanemo s našom igricom, tako da smo osmislili strategiju. Jednostavno ćemo se pretvarati da spavamo. Zatećiće nas kako hrčemo, i moji roditelji će me ostaviti da prespavam kod Filipa. Što znači da bismo nas dvojica čitavu noć igrali Metal Slug 3. Savršen plan! Samo još da je upalio. Tata me je samo pokupio i nosio u rukama sve do našeg stana. Ja sam se, naravno, do samog kraja pretvarao da spavam, pošto sam tada bio superkul glumac koji ne izlazi iz svoje uloge.
Naša mala zamisao ne samo da nije upalila, naprotiv, nanela je i štetu. Sutradan su mi roditelji prokomentarisali sledeće:
„Milane, iznenadili smo se što si sinoć zaspao kod Filipa. Očigledno je tebi bilo kasno, videćemo da sledeći put krenemo ranije kući.“
NEEEEEE!
„Ili možda nije do vremena, možda su te one video-igrice umorile ,moraćeš malo da smanjiš gledanje u taj monitor.“
NEEEEEEEEE!!!!
„I da, ovo je kraj poglavlja.“
NEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!!!!!!
Odlomak iz knjige „Nemoj biti taj L1K“
Autor: Milan Inić Yasserstain
Milan Inić, kreator Jutjub kanala Yasserstain, predstavlja vam pisano izdanje njegovog serijala Nemoj Biti Taj L1K. Serijal je zabavno-edukativnog karaktera i namenjen predškolskom uzrastu.
– HEJ, nije istina, naš sadržaj prate i stariji!
– Dobro, dobro, i za školarce.
– A daj, nemoj tako… Oke, i za njihove
– Oke, i za njihove roditelje…
Izvor: Detinjarije.com
