Ivana Vukajlović Simić predsednik je organizacije za razvoj kreativnog stvaralastva IQART i mama osmogodišnje Asje. Sa čitaocima Detinjarija deli svoje roditeljsko iskustvo.
O meni
Zovem se Ivana Vukajlović Simić, imam 38 godina i majka sam osmogodišnje devojčice Asje. Diplomirani sam modni dizajner, zaposlena u srednjoj školi Milan Petrović gde sam mentor likovne sekcije. Predsednik sam organizacije za razvoj kreativnog stvaralastva IQART gde se pored crtanja i slikanja bavim art terapijom u radu sa odraslima i decom kao i osobama sa smetnjama u razvoju.
Na pragu 30-ih iza sebe sam imala lepu manekensku karijeru i mnoga daleka putovanja… otkrivene čari safarija, džungle, pustinje, kineskog zida, svetskih čuda, glamura i mode… Posle svega toga, imala sam samo jednu želju – da postanem mama jedne plavokose i plavooke devojčice. Imala sam silnu želju i jasnu viziju možda prvi put u životu – mogla sam bukvalno da je zamislim – i zamišljala sam je. Nedugo zatim, Hvala Gospodu, Nebu, Univerzumu, želja mi se ostvarila!
U 30-oj godini, rodila sam Asju, prelepu plavooku plavokosu devojčicu!
Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?
Zaista ne znam, snalazila sam se kako sam najbolje znala i umela, i znam da mi ništa nije bilo teško. Znam i da sam sve svoje vreme i celo svoje biće posvetila njoj. Nisam bila željna ničega na ovom svetu osim nje! Nije mi falilo ono vreme samo za mene. Disala sam kao što diše moje dete, kad ona spava i ja sam spavala… Bila sam sasvim spokojna kada mi zaspi u naručju.
Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u u 20/30/40-im?
Smatram da svako vreme ima svoje prednosti i mane, ali takođe sam uverena da je svako vreme baš ono pravo vreme. Uverena sam da je svakome od nas dato ono što treba bas onda kada treba, i da svaka mama, postane mama onda kada je njeno pravo vreme. Zar mislite da možemo to vreme da biramo? Ako se i dogodi da nam se želja i tajming poklope, to sigurno nije slučajno, kao sto ni neželja nije samo puka slučajnost. To su sve samo blagoslovi, darovi ili karme… nešto nad čim mi najmanje imamo kontrolu.
Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?
Jedini savet svim budućim mamama je plan da nema plana i pravilo da nema pravila. Da budu beskrajno zahvalne ako im se želja da postanu majke ostvari, kao i da oberučke prihvate svoj dar, ako ih iznenadi. Da zapamte da se materinstvo ne podrazumeva, i da nema većeg smisla u ovom palom svetu pomerenih vrednosti, ni većeg dara i blagoslova od onoga što nije dato svakom od nas, a to su deca.
Poznajem divne ljude koji bi dali sve da postanu roditelji ali iz nekog razloga ne mogu. Poznajem i vrlo mlade samohrane majke koje s lakoćom sve postižu. Imam prijateljicu koja se kao majka ostvarila u 40-im godina i nema kraja njenoj sreći… a znam i one gde ih je po 7 u siromaštvu, i one koji su sami u izobilju… Ima li pravila?
Svako vreme je pravo vreme i sve se dešava s razlogom. Ne možemo mi tu mnogo da kalkulišemo i predlažemo i biramo.
Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?
Srž svakog odnosa pa i odnosa roditelj-dete je najpre ljubav, tako bi trebalo da bude, zatim se iz ljubavi rađa poverenje. A kada se vaš odnos zasniva na tim temeljima, tada možete sve, i sve je mnogo lepše i lakše. Što više ljubavi – to bolje, jer znate, višak ljubavi nikome nije naškodio, ali manjak jeste i te kako!!
Roditeljstvo me uči svaki dan. Moje dete je moj najveći učitelj! Uči me da volim više i lepše, uči me strpljenju, prolaznosti, toleranciji, odgovornosti, da se više smejem, i da plačem…uči me ono što vas nijedna škola ili knjiga ne može naučiti – da budem bolja, sve do najbolja verzija sebe!
Roditeljstvo me je naučilo da su deca anđeli, koji još pre svog rođenja biraju nas.
Ovo me niste pitali
Niste me pitali sa koliko je dece”lakše”?
Nije ni malo lako biti roditelj. Moja ćerka je moje jedino dete i ja sam ponosna na njen status ćerke jedinice, ali iz razgovora sa brojnim roditeljima i majkama, zaključujem da je zadatak roditeljstva obrnuto proporcionalan od logike. Kažu – što vise dece, to je lakse. Mislite malo o tome!
Biti majka, roditi život je verovatno najteže ali zato i najlepše što život može da vam da! Godine nisu važne.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: MAMA
Priče u prolazu: La Bamba
Piše: Ivana Mićić, Mama zašto Hodam pravo. Korak mi je lak. Imam 35 al ko da mi je 5. Sve je super. Sve je dostižno i lagano. Leto je, more...
“Žena mora da ume da trpi!” – psiholog Mihail Labkovski savetuje šta nijedna majka ne sme da govori ćerki
"Statistički, u porodicama su najčešće žene žrtve. Ne sviđa mi se ideja da su žene po prirodi pasivne i požrtvovane. U stvari, postoje društveni koreni, norme, ali i roditeljske rečenice...
Priče u prolazu: Život od porcelana
Piše: Ivana Mićić, Mama zašto Gospođa Ljubica nikada nije koristila dasku za peglanje. Verovala je da će onog momenta kada uzme dasku u svoje ruke postati najobičnija dosadna domaćica. Bila je...
Biram da ne budem ambiciozna
Ćao, ćao! Soba moje desetogodišnje ćerke okićena je nagradama. Ima nekoliko nagrada za akademska postignuća, nagradu za društvenu pravdu i brojna druga „zvanična” priznanja. Da ih uramimo i okačimo na...
Nema komentara.