Mamina lekcija: Zbog čega sam deci počela da govorim „ne“

Reći ne nikada nije lako. Iako na taj način drugima dajemo do znanja da nam se nešto ne dopada ili ne radi, uvek je neprijatno izgovoriti ta dva slova.

Upravo je to bio slučaj i sa mamom Emom Lu Haris koja je, ipak, zbog svojih mališana odlučila da promeni svoju lošu naviku.

Ona je na svom Fejsbuk profilu objavila post u kome je napisala kako se osećala zbog toga, kao i zbog čega je odlučila da njena deca ne budu kao ona:

„Učimo da volimo „Ne“

Ja sam oduvek bila da devojka.

Da svima osim sebi.

Moja anksioznost jednostavno nije mogla da toleriše “ne”.

Intezivno sam ih se plašila.

“Ne” je u meni izazivalo krivicu, što sam po svaku cenu želela da izbegnem tako što sam pre izgovarala “da” nego da se suočavam sa posledicama izazvanih sa “ne”.

Čak i kada me je “da” dovodilo u probleme, nisam mogla da izgovorim “ne”.

A sada bih volela da jesam.

To je nešto što sam prenela i u roditeljstvo.

Uvek se dajem previše, uvek govorim “da” i kada se ne zasluži, a ponekad i kada se to od mene ne traži i ne očekuje.

Uvek govorim “da”.

Uvek se brinem da će me deca mrzeti zbog “ne” isto kao što sam brinula za druge ljude pre nego što sam postala majka.

Više sam prihvatala da izgledam kao naivčina nego kao čudovište.

Međutim, nedavno sam se zamislila i osvrnula na svet u kojem živimo.

Gledala sam kako se moja deca igraju, nevina i potpuno nesvesna svega što će im život doneti. Shvatila sam da je najbolja stvar koju mogu učiniti za njih ta da ih naučim da vole “ne”, baš kao i sebe.

Govoriti im „ne“ ne znači samo da im se nešto negira i odbija, već im se daje uverenje da je „ne“ u redu.

Kada svojoj deci kažem “ne” to nije zbog toga što sam zla majka.

„Ne“ nije loš policajac.

Ono je mnogo više od toga.

Svom malom sinu, koji će jednog dana biti čivek, govorim da “ne” znači „ne“.

Čovek koji će jednog dana ići na sastanke, imati veze ili brak.

On mora da zna da “ne” znači “ne” i da nema nikakvih izuzetaka.

Kao njegova majka, moj je posao je da ga to naučim.

Takođe učim i svoju ćerku isto i da treba da se oseća u redu kada izgovara to.

Ona ima pravo da kaže „ne“.

Želim da znaju da “ne” ne znači neuspeh, ali da je ponekad potvrda da dolazi pobeda. Samo ne još uvek.

“Ne” nije izazivač krivice.

Nije znak slabosti i straha, već sasvim suprotno.

“Ne” je moć.

“Ne” je hrabrost.

“Ne” je zaštita.

“Ne” je dokaz da znate šta želite i da ste svesni svojih granica.

To je disciplina.

To je poštovanje.

Možda je loš policajac, ali “ne” nikada nije loše.

Sada govorim “Ne”.

Ne zbog toga što ne volim svoju decu, već zbog toga što ih volim previše da bih im uvek govorila da.

Izvor: Yumama