To što je rekla, ostavilo je trajni uticaj na moj dalji način vaspitanja dece. Shvatila sam da, ako očekujem da ono što govorim dopre do Sema, moram da govorim samo ono što ozbiljno mislim, a ono što kažem, toga moram i da se držim – svaki put.
U socijalnom kontekstu razvoja adolescenata neosporan je značaj porodice i vaspitanja. U tekstu su izvojeni glavni vaspitni stilovi roditelja:
Takav odnos prema starijima je gotovo uvek vezan za osećanje poniženja, nepravde, osećanje nezasluženog ili preterano surovog kažnjavanja.
Nismo bolji od naše dece, samo imamo različite odgovornosti. A jedna od njih je i da budete roditelji. Mi treba da odlučujemo šta je najbolje za dete – i porodicu.
Jednom mi je u vrtić mama dovela svoju dvogodišnju devojčice sa novčićem u ruci (što ne sme da se radi jer mala deca mogu lako da progutaju novčić). Izgovor majke? „Jednostavno nisam mogla da joj ga uzmem.” Ovo je pravi primer situacije kada dete preuzme autoritet nad roditeljem.
Mama dvoje mališana iz Irske dugo se borila sa nečim što je vrlo tipično za sve roditelje – svojoj deci nikako nije mogla reći “ne”. Ipak, rešila je da to promeni, a njen primer bi svaki roditelj trebalo da sledi, evo i zbog čega…
Pravila donose bezbednost i dobru organizaciju porodice u kojoj svako ima pravo na želje i svoja interesovanja, a ne samo dete. Dete će pravila vremenom zavoleti i kao odrasla osoba na ista biti ponosan.
Ne želim da pritežem i da ga mnogo kažnjavam, ali bih želela da shvati da se s ocem i s majkom mora ophoditi s više poštovanja. Koji je, molim vas, najbolji recept za to?
Sva deca jednostavno bolje slušaju i više poštuju jednog roditelja, a za to postoji nekoliko objašnjenja
Kako dete odrasta nemoćni roditelj počinje da shvata da postoji vaspitni problem koji raste zajedno sa detetom i razvojem njegove ličnosti. Sve to dovodi do još većeg osećanja krivice i stalnog pitanja: „Gde sam pogrešio?”, „Gde sam pogrešila?”
