Već dugo istražujem izazove koje donosi obrazovni sistem, koji je takodje i odraz društa, a ne samostalni entitet koji se pojavio niotkuda i sa kojem ne znamo šta ćemo.
Obrazovanje danas često izgleda kao da dete mora da se uklopi u unapred zadati kalup. Da se ponaša, uči, reaguje i diše – po šablonu.
A istina je upravo suprotna: svako dete je ovde sa razlogom, sa jedinstvenom frekvencijom koju donosi svetu.
Tačno je da sistem ne prepoznaje tu jedinstvenost. Meri broj godina, a ne zrelost. Traži poslušnost, a ne autentičnost. I roditelji često, u najboljoj nameri, guraju dete tamo gde ono ne može da diše. Bukvalno!!!
Ali ako ne naučimo dete da veruje sebi – ko će?
Prava promena u obrazovanju neće doći spolja. Ona počinje kada pojedinac preuzme odgovornost za ono što jeste. Kada roditelj prestane da se pita “šta će reći drugi” i počne da osluškuje i prati svoje dete. Kada učitelj prepozna da ne podučava grupu, već ličnosti.
U vremenu kada se sve preispituje – škole, autoriteti, pravila – više nego ikad je važno da stanemo iza vrednosti koje gradimo. Dete koje misli svojom glavom možda neće odmah biti “nagrađeno” od sistema. Ali će biti ono koje menja pravila.
A to je i smisao: da živimo ono što jesmo, ne čekajući dozvolu. Jer kada pratimo svoju autentičnost – mi tada dajemo doprinos celini.
Moja misija odavno to i jeste! Ne da učim decu da se prilagođavaju školi, već da izgradi unutrašnju sigurnost. Da bi, kada uđe u bilo koji sistem, znalo da oseti i da bira da li tu želi da pripada!
I da, formalni sistem obrazovanja me je i inspirisao da učim kako da menjajući sebe, menjam način svog rada, pristupam detetu ( neurotipičnog i sa razvojnim poteškoćama), roditelju i samom sistemu!
Obrazovanje danas često izgleda kao da dete mora da se uklopi u unapred zadati kalup. Da se ponaša, uči, reaguje i diše – po šablonu.
Sistem – to smo svi mi, koji mu se priklanjamo, trpimo, ćutimo ili ga menjamo. Svako na svoj način!
Duboko zaronjeni u večno pitanje – šta je to u meni najbolje što mogu da poklonim detetu koje je ispred mene. Gledajući ga u oči kao da gledam sebe samu!
Eto, tmurna je ova subota, vremena su burna i ludilo predugo traje!
Učitelji su mnogo važni… ko nije spreman tu odgovornost da nosu, bolje neka ni ne počinje.
Autor: Marija Mitić
