Sve to je važno zbog uvođenja dualnog obrazovanja, a da bi bilo izvodljivo moraće da prethodi izmena prosvetnih zakona, najavljuje Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
On je nedavno izjavio i da je dualno obrazovanje prioritet u naredne četiri godine, ne samo resornog ministarstva, nego i čitave vlade.
Predstavnici privrede na neki način već su prisutni u srednjim stručnim školama, ali će sada dobiti mnogo veću ulogu. Siniša Kojić, direktor Politehničke škole u Kragujevcu i predsednik Zajednice mašinskih škola Srbije, objašnjava za “Novosti” da jedan od tri člana školskog odbora koje delegira lokalna samouprava mora da bude predstavnik socijalnih partnera škole.
On objašnjava da su firme uveliko aktivni partneri Politehničke škole, čiji učenici praktična znanja stiču u nekoliko desetina kompanija i majstorskih radionica. Među prvima su uključeni u projekat kooperativnog obrazovanja u Srbiji, koje bi izmenom zakona trebalo da preraste u dualno, nalik onom u nemačkom, austrijskom i švajcarskom obrazovnom sistemu.
Važan podstrek nekim učenicima za dualno obrazovanje biće i to što za praktičan rad u kompaniji dobijaju nadoknadu. “Đaci koji su već uključeni u ovakav model obrazovanja dobijaju između 5.000 i 10.000 dinara. Važno je da taj iznos bude koliko-toliko ujednačen, da se veže za minimalnu cenu rada. Kompanije uvek pristaju da đacima plate ishranu, prevoz, opremu za rad, a onda i nekoliko hiljada dinara nadoknade. Upravo to je jedno od osnovnih obeležja dualnog obrazovanja”, objašnjava direktorka centra sektora za edukaciju PKS Mirjana Kovačević. “U starijim razredima učenici više učestvuju u procesu proizvodnje, pa je i nadoknada veća u trećem nego u drugom razredu”.
U Ministarstvu prosvete formiran je tim koji se bavi samo dualnim obrazovanjem, čije uvođenje će biti spremno, najavljuju, već za šest meseci. Za to je potrebno promeniti Zakon o radu, jer važeći propisi ne predviđaju mogućnost da učenici dobijaju “platu” za praktičan rad. “Nacionalni model dualnog i preduzetničkog obrazovanja” je dokument koji će ići pred Vladu Srbije na usvajanje.
Menjaće se i krovni prosvetni zakon – Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Njegovu inovaciju inicirala je Privredna komora Srbije.
“Jasno je propisano ko sve može da obavlja obrazovni rad, a da bi i privreda mogla da se direktno uključi u stručno školovanje učenika, mora da bude prepoznata u zakonu”, objašnjava Mirjana Kovačević.
“Važno je i da se definiše koja su prava i obaveze instruktora u kompanijama, koji rade sa učenicima. Treba da se propiše koji stepen stručne spreme treba da imaju. Važno je da pored toga što imaju praktična znanja, budu obučeni i za rad sa decom”.
Školski sistem, dodaje, ne može tako brzo da se menja, pa je dobro da učenici u kompaniji dobijaju nova znanja, koja su tražena na tržištu rada.
Izvor: Novosti/Mondo
