Oni su izgleda razumeli: posle, kad se sećamo lepih trenutaka, mi se nikada ne sećamo kakve smo cipele nosili, ni kakvu smo haljinu imali, mi se uvek sećamo samo ljudi sa kojima smo bili, i sećamo se divnog osećanja koje nas je tada ispunjavalo.
U moru užasa i kaljuge, divna vest je da su maturanti iz Pirota ove godine odlučili da na matursko veče, složno, svi idu obučeni u farmerke i majice, kako se i inače oblače. Uradili su to iz humanitarnih razloga: naime, novac koji su nameravali da potroše na haljine i odela, dali su za lečenje bolesne dece. Na njihovim maturskim majicama piše: „Budi i ti nečiji heroj“. To je gest vredan divljenja i javnih čestitki.
I pre nekoliko godina, maturanti iz nekog drugog grada, odlučili su, složno, da na maturu idu obično i skromno obučeni, kako ne bi svoje osiromašene roditelje izlagali trošku.
U ovim malim vestima krije se nekoliko velikih tema. Posebna tema je njihova sloga, nešto veoma retko viđeno kod nas. Sloga sa kojom su se odlučili na pametni, humani i zreli poduhvat, čini ih još većim. Zatim ideja da učine neko dobro delo, potreba da se bude plemenit i da se nekome malim gestom bar malo ulepša život, od te dece čini heroje današnjice, u kojoj, na žalost, najčešće čitamo slavoluke sebičnima, gramzivima i bezosećajnima. Posebna tema je činjenica da su ta deca odustala od projekta „kraljevskih balova“. Iako u ideji maturskog bala ima i nečeg vrlo romantičnog i vrlo bajkovitog, pripreme za matursko veče prilično su skupe i ponekad se pretvaraju u neku vrstu metaforične „svadbe sa životom“.
Odluka da cela generacija ode na matursko veče obučena uprkos glavnom stilu koji forsira potrošačka industrija – da se stilu rasipnštva, glamura, noćnih klubova, stilu šljaštećeg bogatstva kakav se promoviše u rialiti programima diljem zapadne civilizacije i u kojima je novac jedina vrednost, suprotstavi zdrava pamet, skromnost i svest o zloupotrebiljavanju potrošačkog impulsa, predstavlja neku vrstu malog inata. Predstavlja malu revoluciju. Neverovatno mali korak za sadašnjost, a nekako, veliki za budućnost.
Oni su izgleda razumeli: posle, kad se sećamo lepih trenutaka, mi se nikada ne sećamo kakve smo cipele nosili, ni kakvu smo haljinu imali, mi se uvek sećamo samo ljudi sa kojima smo bili, i sećamo se divnog osećanja koje nas je tada ispunjavalo.
Ovi maturanti, neoptrećeni uzajamnim poređenjem, socijalnim razlikama, znakom novca na garderobi, imaće šta da pamte sa svoje maturske večeri . Pamtiće da su svi do jednoga bili prinčevi princeze jedne divne, obične, bajke koju su sami napravili.
Izvor: AllMe
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Da li će se ukinuti zaključivanje ocena na polugodištu u gimnazijama?
Forum beogradskih gimnazija (FBG) uputio je danas poziv Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da razmotri mogućnost izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o srednjem obrazovanju...
Nepromišljena inicijativa Ministarstva prosvete
Ministarstvo prosvete raspisalo je nagradni konkurs za srednjoškolce u okviru kog je potrebno da deca snime video, postave ga na Instagram i otključaju svoje profile, odnosno da ih umesto privatnim...
Učitelji koji više hvale decu nego što kritikuju mogu očekivati do 30% bolje rezultate u učionici
Što više učitelji koriste pohvalu umesto kazne, više će dete ostati fokusirano na zadatke i lekcije, kaže nova studija objavljena u stručnom časopisu Educational Psychology. “Kako se odnos korišćenja pohvale...
Roditelj: Učitelji su odgovorni za dečje znanje… Učitelj: Možemo tako, ali…
Pitanje: Izvinjavam se odmah, ne želim da budem pogrešno shvaćena, ali ja sam roditelj koji veruje da je učitelj taj koji treba da bude odgovoran i da prihvati odgovornost za...
Nema komentara.