Oni su izgleda razumeli: posle, kad se sećamo lepih trenutaka, mi se nikada ne sećamo kakve smo cipele nosili, ni kakvu smo haljinu imali, mi se uvek sećamo samo ljudi sa kojima smo bili, i sećamo se divnog osećanja koje nas je tada ispunjavalo.
U moru užasa i kaljuge, divna vest je da su maturanti iz Pirota ove godine odlučili da na matursko veče, složno, svi idu obučeni u farmerke i majice, kako se i inače oblače. Uradili su to iz humanitarnih razloga: naime, novac koji su nameravali da potroše na haljine i odela, dali su za lečenje bolesne dece. Na njihovim maturskim majicama piše: „Budi i ti nečiji heroj“. To je gest vredan divljenja i javnih čestitki.
I pre nekoliko godina, maturanti iz nekog drugog grada, odlučili su, složno, da na maturu idu obično i skromno obučeni, kako ne bi svoje osiromašene roditelje izlagali trošku.
U ovim malim vestima krije se nekoliko velikih tema. Posebna tema je njihova sloga, nešto veoma retko viđeno kod nas. Sloga sa kojom su se odlučili na pametni, humani i zreli poduhvat, čini ih još većim. Zatim ideja da učine neko dobro delo, potreba da se bude plemenit i da se nekome malim gestom bar malo ulepša život, od te dece čini heroje današnjice, u kojoj, na žalost, najčešće čitamo slavoluke sebičnima, gramzivima i bezosećajnima. Posebna tema je činjenica da su ta deca odustala od projekta „kraljevskih balova“. Iako u ideji maturskog bala ima i nečeg vrlo romantičnog i vrlo bajkovitog, pripreme za matursko veče prilično su skupe i ponekad se pretvaraju u neku vrstu metaforične „svadbe sa životom“.
Odluka da cela generacija ode na matursko veče obučena uprkos glavnom stilu koji forsira potrošačka industrija – da se stilu rasipnštva, glamura, noćnih klubova, stilu šljaštećeg bogatstva kakav se promoviše u rialiti programima diljem zapadne civilizacije i u kojima je novac jedina vrednost, suprotstavi zdrava pamet, skromnost i svest o zloupotrebiljavanju potrošačkog impulsa, predstavlja neku vrstu malog inata. Predstavlja malu revoluciju. Neverovatno mali korak za sadašnjost, a nekako, veliki za budućnost.
Oni su izgleda razumeli: posle, kad se sećamo lepih trenutaka, mi se nikada ne sećamo kakve smo cipele nosili, ni kakvu smo haljinu imali, mi se uvek sećamo samo ljudi sa kojima smo bili, i sećamo se divnog osećanja koje nas je tada ispunjavalo.
Ovi maturanti, neoptrećeni uzajamnim poređenjem, socijalnim razlikama, znakom novca na garderobi, imaće šta da pamte sa svoje maturske večeri . Pamtiće da su svi do jednoga bili prinčevi princeze jedne divne, obične, bajke koju su sami napravili.
Izvor: AllMe
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Ernesto Sabato: Uz malo objašnjenje, deca će shvatiti da je rasipničko ponašanje na svetu veliki greh
Hitno je potrebno pristupiti drugačijem načinu obrazovanja, učiti decu kako živimo na Zemlji koju moramo da čuvamo, kako zavisimo od vode, od vazduha, od drveća, od ptica i svih živih...
Od početka školske godine 41 prijava protiv roditelja čija su deca pobegla sa časova
Novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja obavezao je škole da podnose prijave prekršajnim sudovima protiv roditelja čija deca neopravdano izostaju sa nastave. Od početka školske godine prekršajni sudovi...
Nastavnici roditeljima: ‘Evo šta nam je potrebno od vas kako bi izgradili kvalitetan odnos’
Šta je to što je nastavnicima važno i potrebno od strane roditelja kako bi odnos bio kvalitetniji, otkrio nam je upravo jedan prosvetni radnik. 1. Poverenje
Svaka ocena je za dete!
Dok čitam intervjue koje sam vodila sa roditeljima pri upisu njihove dece u prvi razred, pročitam odgovor koji me obraduje. Na pitanje: "Kakav uspeh očekujete od deteta?" jedan tata kaže:...
Nema komentara.