Oni su izgleda razumeli: posle, kad se sećamo lepih trenutaka, mi se nikada ne sećamo kakve smo cipele nosili, ni kakvu smo haljinu imali, mi se uvek sećamo samo ljudi sa kojima smo bili, i sećamo se divnog osećanja koje nas je tada ispunjavalo.
U moru užasa i kaljuge, divna vest je da su maturanti iz Pirota ove godine odlučili da na matursko veče, složno, svi idu obučeni u farmerke i majice, kako se i inače oblače. Uradili su to iz humanitarnih razloga: naime, novac koji su nameravali da potroše na haljine i odela, dali su za lečenje bolesne dece. Na njihovim maturskim majicama piše: „Budi i ti nečiji heroj“. To je gest vredan divljenja i javnih čestitki.
I pre nekoliko godina, maturanti iz nekog drugog grada, odlučili su, složno, da na maturu idu obično i skromno obučeni, kako ne bi svoje osiromašene roditelje izlagali trošku.
U ovim malim vestima krije se nekoliko velikih tema. Posebna tema je njihova sloga, nešto veoma retko viđeno kod nas. Sloga sa kojom su se odlučili na pametni, humani i zreli poduhvat, čini ih još većim. Zatim ideja da učine neko dobro delo, potreba da se bude plemenit i da se nekome malim gestom bar malo ulepša život, od te dece čini heroje današnjice, u kojoj, na žalost, najčešće čitamo slavoluke sebičnima, gramzivima i bezosećajnima. Posebna tema je činjenica da su ta deca odustala od projekta „kraljevskih balova“. Iako u ideji maturskog bala ima i nečeg vrlo romantičnog i vrlo bajkovitog, pripreme za matursko veče prilično su skupe i ponekad se pretvaraju u neku vrstu metaforične „svadbe sa životom“.
Odluka da cela generacija ode na matursko veče obučena uprkos glavnom stilu koji forsira potrošačka industrija – da se stilu rasipnštva, glamura, noćnih klubova, stilu šljaštećeg bogatstva kakav se promoviše u rialiti programima diljem zapadne civilizacije i u kojima je novac jedina vrednost, suprotstavi zdrava pamet, skromnost i svest o zloupotrebiljavanju potrošačkog impulsa, predstavlja neku vrstu malog inata. Predstavlja malu revoluciju. Neverovatno mali korak za sadašnjost, a nekako, veliki za budućnost.
Oni su izgleda razumeli: posle, kad se sećamo lepih trenutaka, mi se nikada ne sećamo kakve smo cipele nosili, ni kakvu smo haljinu imali, mi se uvek sećamo samo ljudi sa kojima smo bili, i sećamo se divnog osećanja koje nas je tada ispunjavalo.
Ovi maturanti, neoptrećeni uzajamnim poređenjem, socijalnim razlikama, znakom novca na garderobi, imaće šta da pamte sa svoje maturske večeri . Pamtiće da su svi do jednoga bili prinčevi princeze jedne divne, obične, bajke koju su sami napravili.
Izvor: AllMe
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Od septembra jednosmenska nastava u ove 204 škole
U 204 osnovne škole u Srbiji učenici će od 2. septembra, kada počinje školska godina, nastavu imati u jednoj smeni. Đaci će u popodnevnim satima imati slobodne aktivnosti, a Ministarstvo...
Deca bi nam u šumi pocrkala gladna i žedna
Piše: Ljubinka Boba Nedić Kaže mi stariji bratanac (13): - Tetka, znaš šta da radiš ako se nađeš nasred okeana, a nemaš vodu za piće? - Pojma nemam. -...
Bilingvalizam: Super moći mozga dvojezične dece
Svi znamo kakav je izazov učenje novog jezika i koliko vremena i truda zahteva. A opet, pomislimo na malu decu, koja bez napora u najranijem periodu života uče nešto tako...
Najveća reforma srpskog obrazovanja počinje u martu
U Srbiji će u martu naredne godine u potpunosti zaživeti Jedinstveni informacioni sistem prosvete (JISP) koji će državi prvi put omogućiti da ima potpuni pregled celokupnog toka obrazovanja učenika, od...
Nema komentara.