Moj partner ne ume da kontroliše svoj bes

Odlomak iz knjige: Barbara de Angelis: JESI LI TI PRAVA OSOBA ZA MENE

„Moj partner ne ume da kontroliše svoj bes. Svakodnevno živim u strahu.”

„I najmanje stvari ga razbesne. Moram da hodam na prstima po kući.”

„Ona je divna i topla dok je sve po njenom. A kada nije, onda se pretvori u kučku koja urla po kući.”

Živeti sa besnom osobom isto je kao živeti sa tempiranom bombom: nikada ne znate kada će eksplodirati, zato živite u neprekidnom strahu i pod tenzijom. Kada volite nekoga ko ima napade besa, vas kontroliše njegov bes i sprečava vas da se ikada zaista opustite pošto nećete da vas uhvati nespremnu/-og.

Bes je terorista – drži ljude sa kojima dođe u kontakt kao taoce. Ako vaš partner ima problem sa besom, vi svoje ponašanje prilagođavate situaciji ispravljajući sebe da ne biste uzrujali partnera.

Ne govorim o normalnim, zdravim ispoljavanjima besa. Na primer, vaš partner dođe kući kasneći jedan sat i ne javlja se, a vi mu povišenim tonom saopštavate da ste besni; žena vam ne govori da ste imali važan telefonski poziv, a vi joj se obratite nervoznim glasom; dete vam prospe lak za nokte po tepihu i vi ga ljutito izgrdite.

Vrsta besa koji se ubraja među fatalne nedostatke jeste bes koji nije uobičajen i neprihvatljiv je.

Da li vaš partner ne ume da kontroliše bes?

Ovo su neki znaci upozorenja da vaš partner ima ozbiljan problem s besom:

Vaš partner se veoma razbesni kada čak i male stvari nisu po njegovom i istresa se na drugima oko sebe.

Kada imate drugačije mišljenje nego vaš partner, on odgovara vikanjem, uvredama, pretnjama ili drugačijim preteranim reakcijama.

Vaš partner ima premalo strpljenja i postaje ekstremno iznerviran ako mora da čeka uslugu, da vozi iza sporog vozila, da čeka tokom telefonskog poziva, sluša vas kako mu nešto objašnjavate itd.

Kada ga zamolite da uradi nešto jednostavno, on postaje defanzivan i buntovan.

Kada mu kažete bilo šta o tome kako njegovo ponašanje utiče na vas, on to tumači kao napad i žestoko uzvraća.

Vaš partner ispoljava svoj bes tako što lupa vratima, tresne slušalicu, izleti iz sobe, odlazi od kuće, noću spava u drugoj sobi itd.

Vaš partner za nekoliko sekundi može da se prebaci iz prividno nežnog i ljubaznog u besno raspoloženje.

Vaš partner odmah viče na vas ili vas grdi ako ne radite ono što od vas želi, ili ako smatra da ste pogrešili.

Vaš partner često podiže ton ili burno reaguje na javnim mestima – u restoranu, robnoj kući, kod prijatelja itd.

Vaš partner fizički ispoljava svoj bes udarajući ili bacajući stvari, udarajući vas ili decu.

Od svih fatalnih nedostataka, među onima koje je najlakše prepoznati jeste problem sa kontrolisanjem besa. Niko ne postaje „besoholičar” preko noći. Primetićete znake upozorenja slične onima sa liste na početku veze – oni su kao iskre koje vam ukazuju na to da će sigurno buknuti plamen. Najvažnije što treba zapamtiti jeste da ne ignorišete znake koji ukazuju na to da vaš partner ima problem sa kontrolisanjem besa. Verujte svom unutrašnjem instinktu i ne dajte se pokolebati.

Ako nekoliko opisa odgovara vašem partneru, odmah morate da krenete u akciju da se suočite s problemom i da zahtevate da vaš partner potraži stručnu pomoć.

Ako mnogo opisa odgovara vašem partneru, nalazite se u veoma disfunkcionalnoj vezi i trebalo bi da partneru postavite ultimatum da smesta prestane sa nasilničkim ponašanje ili ćete ga ostaviti. Morate se suočiti sa činjenicom da ste u vezi igrali ulogu žrtve, i za sebe treba da potražite pomoć.

Ako većina opisa odgovara vašem partneru, odmah raskidajte vezu! Čak i ako je vaš partner voljan da se obrati za pomoć, trebaće mu mnogo vremena da obuzda svoj bes, a vi ne treba da trpite takvo ponašanje ni dana više. Prvo vodite računa o sebi i sa stručnjakom radite na tome da povratite samopoštovanje i samopouzdanje.

„Zašto je moj partner toliko besan?”

Postoje mnogi razlozi zašto neko odraste besan:

Bio je fizički, verbalno ili seksualno zlostavljan kao dete i u sebi je nagomilao bes koji sada izbacuje iz sebe kada se konačno oseća „bezbednim”.

Osećao se nevoljeno ili napušteno kao dete, da li zbog razvoda, zbog odsutnog roditelja, ili zbog smrti roditelja, i sada taj bes iz detinjstva iživljava kao odrastao kada je sa ljudima koji ga vole (potencijalni „ostavljači”).

Osećao se nemoćan kao dete – imao je roditelje alkoholičare koje nije mogao da spase; gledao je bespomoćno kako je jedan roditelj zlostavljao drugog; nikada nije imao dozvolu da iskaže osećanja i kao odrasla osoba kompenzuje nemoć time što svojim besom upravlja drugima.

Već smo govorili o tome koliko nas u detinjstvu nije imalo dozvolu da iskaže svoja osećanja. Ako dete doživi neku od situacija koje sam upravo navela, prirodno je da će osećati ogromnu tugu i žalost. Ako nije u stanju da tu tugu oseti tada, ona će mnogo godina kasnije izaći na površinu u vidu gneva i besa.

Potisnuta tuga iz detinjstva ispoljava se u odraslom dobu u vidu besa.

Iz ovog razloga je pokušaj da se „kontroliše” nečije besno ponašanje uzaludan oblik terapije. Bes je simptom, mada potpuno neprihvatljiv simptom, duboke tuge i traume besne osobe. Tretirati bes bez poznavanja uzroka jeste privremena i opasna solucija. Tradicionalan razgovor ili psihoterapija neće biti adekvatan oblik pomoći nekome ko pati od hroničnog besa. Iskustveni emocionalni rad kao što je psihodrama, fizički oblici izbacivanja besa poput udaranja u džak, vrištanje u jastuk i udaranje sunđerastim palicama pomoći će da prigušen doživljaj iz detinjstva izađe na površinu i da osoba transformiše svoj bes u tugu i da na kraju dođe do izlečenja.

U svojoj radio-emisiji svakodnevno sam slušala pitanja kao što su: „Zašto je moj partner toliko besan?”, „Zašto me moj muž tuče?”, „Zašto moja žena gubi kontrolu nad sobom i dobija neobuzdane napade besa?” Svaki put bih svojim slušaocima odgovorila istim komentarom: „Postavljate sebi pogrešno pitanje. Pravo pitanje je: ’Zašto ja trpim ovakvo ponašanje?’ Zatim se zapitajte: ’Šta ću da preduzmem u vezi s tim?’”

U redu je da želite da dokučite bes svog partnera:

1. ako se vaš partner obavezao da zatraži ozbiljnu pomoć za lečenje svog besa;

i

2. ako je vaš partner učinio korake ka dobijanju pomoći;

i

3. ako je vaš partner pokazao vidan i znatan napredak u promeni svog ponašanja.

Međutim, često se partneri osoba sa nekontrolisanim besom više usredsređuju na to da pomognu svom besnom partneru nego na to da se suoče sa svojim osećanjima što se prema njima tako loše ophodi.

Zašto privlačite besnog partnera

Niko ne traži svesno partnera preke naravi. Kao što smo govorili u 2. poglavlju, može biti nekoliko razloga što vas vaše nesvesno emocionalno programiranje navodi da odaberete osobu koja ne ume da kontroliše svoj bes: