Šetam ja tako danas po butiku, u sektoru za decu, gledam stvari za sina, i ne mogu da ne čujem razgovor dve majke, koje se ne poznaju, ali ipak započeše konverzaciju. Jedna majka je držala sedmomesečnu kćerkicu, a druga devetomesečnog sina:
– „Jao, kako ste mali, koliko imate? SEDAM MESECI!?“ (u fazonu, ju što je sitna, mislila sam da ima dva)
– „A vi, koliko zuba imate? SAMO DVA!?“ (U fazonu, kako samo dva a devet meseci, do sad je trebalo da ima i sedmice)
I tako.. ne mogu da se načudim količini pakosti i takmičarskog duha koji poseduju ove majke. Kamo sreće da su usamljeni slučajevi.
Čemu nadmetanje? Dobija li se neka nagrada za kvalitetniju bebu? Ako se dobija, zašto sam ja, kao Koštunica, o tome neobaveštena?
Dokle ćete imati potrebu da se nadmećete sa drugim majkama? Zašto gajite iskompleksiranu decu? Da, vaša deca će sutra postati iskompleksirana, jer uz takve roditelje rastu.
Vaša deca će zbog svojih izopačenih roditelja večito imati kompleks dokazivanja i nadmetanja; to se prenosi s kolena na koleno. A onda će maltretirati svoje vršnjake, one slabije od sebe, od silne želje da se dokažu pred drugima.
Šta vam predstavlja nadmetanje sa drugim roditeljima?
Ponašate se kao kerovi u teranju. Kao mužjaci koji se bore oko ženke. Samo, ne znam šta je u našoj, ljudskoj verziji ženka… ah, da, osećaj superiornosti.
E pa, taj osećaj superiornosti pokazuje da ste na mnogo načina zapravo mnogo nesigurni u sebe, i nezadovoljni sobom i svojim životom.
I, jedan šamar za kraj – ne, vaša deca nisu savršena, najpametnija, najnaprednija, najlepša.. udahnite duboko, i svarite tu činjenicu. Laku noć.
Izvor: Nemajka
