Dečja sklonost ka sanjarenju čini se da može uticati na njihovu sposobnost učenja, iako je baš suprotno tačno. Oni se lako povežu sa jako dobrim učenicima. Kreativni su, a to ih vodi ka radoznalosti i sposobnosti da rešavaju probleme razmišljajući šire i otvorenije. Lako se prilagođavaju društvu. U stanju su da satima zamišljaju razgovor sa prijateljima. Mogu da se snađu u konfliktu, uzbuđenju, pa i u dosadi. Aktivno praktikuju socijalne veštine koje uključuju kompromis, empatiju, savest.
Još jedna kul i korista stvar o sanjarima je dokazana od strane naučnika sa Univerziteta u Viskonsinu. Objavili su istraživanje u kom pokazuju da onaj mozak čije misli lutaju u stvari ima mnogo bolju radnu memoriju. Ovaj tip memorije dopušta mozgu da zadrži i povrati informacije čak i kada je ometen. Sposobnost da se setimo da uradimo sve stvari tokom napornog dana zavisi od radne memorije, naravno i podsetnika u sveskama ili telefonima. Radna memorija dopušta da mislimo izvan trenutne situacije. Zato nam najbolje ideje dolaze dok se kupamo ili vozimo.
Kada sanjarim, ne shvatim svaki put da to radim, sve dok me moj mozak ne natera na to. Glas druge osobe vraća me u prostor koje telo nikada nije napustilo. Mozak je, doduše, putovao. Obično se osećam manje napeto i pod stresom, otvorena sam za nova rešenja problema. Ideje i misli se kreću slobodnije. Ne osećam se zaglavljeno i zadovoljnija sam. Poboljša mi se i sposobnost fokusiranja.
I deca sanjari doživljavaju istu stvar. Dečje reči mogu bii glasne, zbunjujuće i preterane. Neka deca se prosto prepuste, što je bolje nego da konstantno glume. Dete koje može da oseti velika osećanja kroz igru ili umetnost teže će biti ometeno u odeljenju ili zlostavljano od strane drugog učenika.
Sećate se da sam rekla da su mi dva deteta sanjari, dok jedno nije? Oni apsolutno pokazuju pozitivne efekte svojih maštovitih umova. Moje dete koje nije toliko maštovito i prepušteno imaginaciji će se teže izgubiti u svojim mislima. Zato se bori sa osećanjima, stvaranjem prijateljstava, razgovorima tokom dana, i preteranim anticipiranjem događaja. Zbog toga je često anksiozna, a nekad ne zna šta će sa sobom. Ovo može dovesti do nevolje. Zaista postoji veza između emocionalne inteligencije i sanjarenja.
Naravno da ne predlažem da samo pustimo decu da žive u imaginarnom svetu i na svom ostrvu fantazije. Ali ne treba ni njihovo sanjarenje da shvatamo kao lošu stvar. Ono im dopušta da prožive velike emocije tokom dana. Daje im prostora da stvore najkreativnije i najživlje priče. Pomaže im i da se fokusiraju onda kada su ometeni nečim. Dopušta im da boje, crtaju, da stvaraju bez prepreka. Jednostavno im je dopušteno da sanjaju.
Naš posao, kao roditelja, jeste da ih podsećamo na to da treba biti odgovoran i brinuti o svojim obavezama, ali nikad ih ne treba udaljavati od sanjarenja. Prelepe stvari se dešavaju kada dozvoljavamo svom detetu da pusti svoj mozak i neophodne stvari se dese takođe. Nije to samo puko gledanje u belo ili razgovor sa samim sobom, oni su zauzeti nekim lepšim stvarima, kreativnim razmišljanjem koje će samo doprineti njihovom socijalnom razvoju i pomoći im da lakše primaju i obraćuju informacije tokom dana.
Pustite ih da sanjare!“
Izvor: Yumama
