Govoreći o dugogodišnjoj i sistematskoj zapostavljenosti porodilišta osvrnuli smo se na loš odnos pojedinih medicinskih radnika prema porodiljama i lošoj praksi koja se ponavlja.
— Ne postoji opravdanje da se neko loše ophodi prema ženi. To su nedopustive stvari! Ne smeju da se dešavaju ni da imamo u jednom porodilištu 100 porođaja dnevno, ali da bi stvari suštinski menjali, mi moramo da se zapitamo zašto se one uprkos tome što ne smeju ipak dešavaju — rekla je Mihnjak i time istakla mnogo dublje probleme čiji koren pronalazimo u sistemu.
Ako se ovakve stvari ponavljaju to ukazuje na sistem koji funkcioniše tako da niko nije odgovoran, da su takve stvari prihvatljive. Ne treba da generalizujemo jer imamo puno dobrih lekara koji su želeli, pokušavali da menjaju sistem ali su na kraju odustali, a neki od njih su otišli iz porodilišta.
O pratnji na porođaju
Jasmina se osvrnula i na temu pratnje na porođaju i pokrenutu peticiju koju u potpunosti podržavamo ali i skrećemo pažnju na to da se takva promena neće desiti u svim porodilištima i da se time neće rešiti stvari u interesu svake trudnice.
— Neće svaka žena imati pratnju na porođaju i to ne znači da ona koja je došla sa partnerom treba da ima drugačiji tretman. Sjajno je što će neka porodilišta dozvoliti pratnju ali pitanje koliko će to da traje i šta sa svim onim porodilištima u kojima pratnja nije moguća.
Promene moguće ako dovoljno dobro čujemo mame
Na pitanje da li možemo da očekujemo neke mrvice promena, optimisti smo ali mora mnogo toga da se menja.
— Optimista sam posebno kada se glas žena ovako glasno čuje, ali pošto smo mnogo otišli unazad moram sad mnogo da skočimo da bismo se barem približili praksama koje postoje već u našem okruženju, zaključila je Jasmina Mihnjak, urednica Roditeljskog portala Bebac.
Izvor: Bebac.com
ulazi dr, mislim da je bio načelnik ili šef odeljenja u bolnici u le. ..
ulazi u sobu u vizitu… tražili su da nemamo donji veš, da bi pogledali svi njih 5, 6 a rekli da stavimo one čarape za vene, i taj dr kaže:“ovo ko javna kuća, kakve ste to čarape obuke!?“
to je bilo pre samo 3 godine.
tek sada osećam gnev, bes…
A taj je dr još uvek tamo. Poznato prezime. C.
prvo, što moram da imam skinute gaće, i obaveznu bolničku spavaćicu koja je bila pocepana, debela, užasan materijal. I da me njih petoro gledaju. Da, sa tim čarapama. A sestre su bile te koje su paničile i insistira le da se tako „spremimo, skinemo i obavezno obučemo tako u tim spavaćicama, ne svojim, za vizitu“