Na današnji dan 1787. godine u Tršiću rođen je Vuk Stefanović Karadžić. Osnovnu pismenost je stekao uz pomoć rođaka Jevte Savića, potom se kratko školovao u Loznici i Manastiru Tronoša.
Pokušao je da nastavi školovanje u Sremskim Karlovcima, ali kako nije imao svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi nije mu pošlo za rukom, pa odlazi u Petrinju da uči nemački jezik. Postaje pisar u štabu Jakova Nenadovića, a zatim pisar Sovjeta, u Beogradu, gde nastavlja školovanje 1808. kao đak Velike škole.
Zbog teškog reumatskog oboljenja zglobova prinuđen je da se vrati u Tršić, ali i pored bolesti ne odustaje od svojih snova. Govorio je: „Da nisam imao štulu, bio bih, možda, poginuo od Turaka, kao mnogi moji vršnjaci, a moja štula me je naterala da tražim mira, da mirno čitam knjige, da mirno zapisujem na hartiji ono što sam čuo i video okom.“
Preko Pančeva, Zemuna i Pešte 1813. stiže u Beč, a tamo upoznaje Jerneja Kopitara, cenzora slovenskih knjiga u Beču koji je zastupao slovenske narode i njihovu književnost u Evropi. Kopitar je u mladom Vuku pronašao pravog saradnika i uputio ga je u rad na srpskom jeziku i pravopisu i sakupljanje narodnih umotvorina.
Već 1814. izlazi iz štampe prva Vukova knjiga, „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“, a potom i prva njegova gramatika sa novom azbukom – „Pismenica serbskoga jezika, po govoru prostoga naroda napisana“.
Evropa je bila oduševljena srpskim narodnim pesmama, a Jakob Grim kaže da među njima ima pesama koje mogu da stanu i pored „Pesme nad pesmama“. Vuk vredno i istrajno radi na sakupljanju narodnih pesama, pripovedaka i poslovica, reformiše srpski jezik i pravopis, sastavlja „Srpski rječnik“, piše o narodnoj književnosti, književnu kritiku i biografije, prevodi „Novi zavjet“…
Uvodeći narodni jezik u književnost i reformom azbuke Vuk je uveo revolucionarne promene i izazvao najveće rasprave u našoj kulturnoj istoriji.
Bio je počasni doktor univerziteta u Jeni i Harkovu, dopisni član Bečke, Petrogradske i Berlinske akademije nauka, član Društva ljubitelja ruske književnosti Moskovskog univerziteta, Petrogradskog društva ljubitelja ruske književnosti, Učenog društva pri Krakovskom univerzitetu, Afričkog instituta u Parizu za ukidanje ropstva i dr. Dopisni član Društva srpske slovesnosti postao je 1842.
Izvor: Facebook/Pedagoško savetovalište
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
