– Moja ljubav će uraditi ono što medicina ne može, to sam im rekla na stepeništu, gde su mi rekli da treba da ostavim svoje dete i odem. I to se upravo i desilo. Bez ijedne operacije, uz mnogo ljubavi, rada i vežbanja, Marina je stala na svoje noge. Od najmlađih dana sam se trudila da živi kao i sva ostala deca, pa je tako dete za koje su u najmanju ruku mislili da će biti u kolicima, pošto uopšte nije imala mišiće na desnoj strani tela kada se rodila, ubrzo počelo da vozi bicikl, a svi su bili iznenađeni kada je uspela bez problema da napravi most – kaže mama.
Nadica Blažić
Na svaku prepreku koja im se javljala na ovom dugom i ni malo jednostavnom putu, Nadica i Marina su odgovarale pozitivnim stavom. Kada su joj rekli da joj ćerka ima iskrivljene prste, Nadica je samo odgovorila da će zbog toga moći lakše da svira – a onda je otišla i upisala ćerku na časove klavira. To što joj je jedna noga bila kraća za 2,5 centimetra od druge nije sprečilo Marinu da trenira folklor od svoje šeste godine, a sama je naučila kako da igra, a da niko ne primeti da joj noge nisu iste dužive.
 je pre 20 godina došla u zrenjaninsku bolnicu, ni ne sanjajući da će zbog nemara doktora provesti 17 dana pokušava){kind=link}