A prepreke na njihovom putu nisu bile malobrijne, niti lagane. U detinjstvu je Marina i po 200 dana godišnje provodila u banjama sa mamom, ima više od 200 otpusnih lista iz bolnica – ali nikad se nije bunila što ide na terapije. Kada je devojčica imala šest godina, Nadicu je muž izbacio iz kuće, i ostala je na ulici sama s troje dece. Tada je radila kao učiteljica u školi i nastavila je da odlazi na posao sa osmehom, a na svako pitanje je uvek odgovarala „Super sam“. Nedugo zatim je Nadica ostala i bez posla i preselila se u Beograd, gde i danas živi kao podstanar sa Marinom i starijom ćerkom Milenom. Nema posao i svaki trenutak posvećuje deci sa posebnim potrebama – i to sve sa širokim osmehom na licu.
Vremenom je mali borac izrastao u pravu aktivnu devojku, koja ima više interesovanja od mnogih njenih vršnjaka koji nemaju invaliditete. Nakon folklora je kratko trenirala latino plesove, a onda otkriva hip-hop, u kojem je 2012. godine osvojila drugo mesto na svetskom prvenstvu. Prostorije „Plave školjke“ u sportskom centru „Olimp“ ispinjene su medaljama i trofejima koje je tokom godina osvojila Marina, a ponosna mama kaže da su za sve zaslužne tri stvari: ljubav, pozitivan stav i mnogo rada.
 je pre 20 godina došla u zrenjaninsku bolnicu, ni ne sanjajući da će zbog nemara doktora provesti 17 dana pokušava){kind=link}