Pedijatar prim. dr Milijana Simonović objašnjava koje su najčešće bolesti u ovom periodu kod dece, šta ih izaziva i kako se leče.
Infekcije ždrela
Infekcije ždrela su izuzetno česte i obično su udružene infekcije ždrela i tonzila (krajnika). Najčešći izazivači su virusi, a ređe – u oko 20 odsto slučajeva bakterije – najčešće se u brisu javlja beta hemolitički streptokok.
Beta hemolitički streptokok grupe A se u brisu ždrela može naći u oko 15 do 20 odsto slučajeva – zavisno od uzrasta deteta, doba godine i klimatskih faktora. Kod najvećeg broja dece ne dovodi do nastajanja bilo kakvih kliničkih manifestacija, pa te mališane nazivamo “kliconoše”.
Streptokok je visoko zarazan (kontagiozan), a prenošenje je posebno brzo i lako u kolektivima. Osim kapljičnim putem, značajno je i prenošenje preko predmeta: maramica, peškira, itd. Pacijente sa blagim simptomima ili asimptomatske – ne treba lečiti, iako je ponekad pritisak roditelja ili vaspitača veliki, jer dete ne može da pohađa obdanište ili školu.
Bez antibiotika
Pre nego što se započne sa lečenjem deteta, treba uzeti bris.
Inače, prehlade i virusne infekcije disajnih organa nije potrebno lečiti antibioticima. Nepotrebna primena antibiotika kod dece sa virusnim faringitisom dovodi do uništavanja saprofitne flore u ždrelu (bakterije koje su tu normalno nalaze). Ovo se posebno odnosi na alfa hemolitične streptokoke. Deca nepotrebno lečena penicilinom, a bez dokaza o postojanju BHS – beta hemolitički streptokok, imaju češće recidive streptokoknog faringitisa (povratak tog oboljenja) od nelečene dece.
Terapija posle brisa
Sa započinjanjem terapije bi uvek trebalo sačekati do rezultata brisa – 48 do 72 časa, što ne povećava rizik od mogućih komplikacija. Naprotiv, to omogućava nastajanje imunog odgovora u ždrelu i onemogućava reinfekciju istim serotipom BHS. Deca lečena penicilinom u prvom danu bolesti – imaju veći procenat recidiva oboljenja od onih mališana kod kojih se čekalo na rezultat brisa.
Da još jednom istaknemo – prehlade su najčešće bolesti kod dece, izazvane virusima. Ali, značajnije od boravka u kolektivu, kao štetan faktor na njihovo nastajanje utiče pušenje u prostorima gde borave deca, posebno ona najmlađeg uzrasta.
Dojenje kao zaštita
Veoma važan faktor, koji u velikom procentu štiti decu od nastanka ovih oboljenja je dojenje, ako se sprovodi dovoljno dugo. U svakom slučaju, na neke druge faktore možda ne možemo da utičemo, ali na navedene sigurno možemo.
Izvor: RTV
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Upozoravajuće otkriće: Manje od devet sati sna ostavilo ozbiljne posledice na mozak i kognitivni razvoj dece
Osnovci koja spavaju manje od devet sati svake noći imaju značajno manje razvijene regione mozga povezane sa pamćenjem i inteligencijom u odnosu na decu koja spavaju preporučenih 9 do 12...
Utvrđen verovatan uzrok epidemije dečjeg hepatitisa
Utvrđen je verovatan uzrok misteriozne epidemije dečjeg hepatitisa i stručnjaci iz Britanije veruju da su identifikovali uzrok niza problema sa jetrom koji pogađaju malu decu širom sveta. Istraživanja sugerišu da...
Do sad je 80 majki odbilo testiranje bebe na SMA – “Živimo u realnosti teorija zavera”
Sredinom jula bilo je tri meseca od pokretanja neonatalnog skrininga na spinalnu mišićnu atrofiju (SMA) u beogradskom porodilištu GAK “Narodni front”. Iznošenjem podataka sa terena obeleženo je prvo tromesečje ovog...
Problemi gutanja: najčešći uzroci otežanog gutanja i kome se obratiti
Šta su zapravo problemi gutanja? Problemi gutanja ili disfagija su jako širok pojam i obuhvataju put od vizuelnog prepoznavanja hrane, mirisa, ukusa pa preko planiranja i izvođenja svih pokreta žvakanja,...
Nema komentara.