Sve je veći broj prosvetara koji su zaraženi ili su zbog kontakta sa inficiranim osobama u samoizolaciji, a teško je naći zamenu…
Broj zaraženih đaka i nastavnika u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, zvanično, nije veliki u odnosu na ukupan broj zaposlenih u obrazovnom sistemu.
Ipak, sve je veći broj prosvetara koji su zaraženi ili su zbog kontakta sa inficiranim osobama u samoizolaciji. Jer, kako su nam rekli u nekim školama, teško je naći zamenu, naročito učiteljima, pa, kako tvrde, vlada prava jagma za prosvetnim radnicima.
Podacima o broju onih koji su zbog korone “van stroja” raspolaže Ministarstvo prosvete, jer je svih 18 školskih uprava u obavezi da svakog dana do 13 časova dostavljaju ovu vrstu podataka. Kako oni nisu u svakom trenutku dostupni javnosti u sindikatima sumnjaju da je broj zaraženih mnogo veći nego što zvaničnici tvrde.
Izvesno je da gotovo nema škole u Srbiji u kojoj neko od prosvetnih radnika nije odsutan s posla – bilo da je inficiran kovidom, ili zbog kontaktiranja sa zaraženom osobom.
Tako, na primer, u OŠ “Mila Pavlović” u Čačku troje učitelja i dvoje nastavnika su u samozolaciji.
– Učitelji koji su u samoizolaciji zamenjeni su kolegama koji nemaju radni angažman, a nastavnike menjaju drugi nastavnici iz škole – kaže nam Vesna Jerotijević, učiteljica u ovoj čačanskoj obrazovnoj ustanovi.
Prinuđeni na brži raspust?
Predsednik Sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković smatra da nije problem broj zaraženih, već broj onih koji su u izolaciji:
– Zaražavanje nije veliko, ali su slučajevi izolacije mnogobrojni. Prosvetari ili deca koja su bila u rizičnom kontaktu moraju u izolaciju dve nedelje. Pitanje je koliko sistem to može još da podnosi. To može biti jedan od razloga da deca odu na raspust ranije nego što je planirano.
Ona ističe da u gradu ima sedam velikih škola, pa ako se u svakoj razboli po troje učitelja, znači da je potrebno više od 20 učitelja za zamenu.
– To je u Čačku teško naći, veća je potražnja nego što ima nezaposlenih učitelja na birou – kaže Vesna Jerotijević.
– Ponegde su u nastavu uključeni i pratioci dece sa posebnim potrebama koja idu u odeljenja u okviru inkluzivne nastave. Muku oko zamene učitelja povećava i što deca od prvog do četvrtog razreda nastavu pohađaju pre podne, pa su svi učitelji zauzeti i niko ne može da “uskoči” umesto bolesnog kolege.
Alternativa deca koja ne idu u školu mogu da prate TV nastavu,
U beogradskoj OŠ “Ćirilo i Metodije” ne rade dve učiteljice i dvoje nastavnika.
Direktorka Manuela Ilić kaže nam da je na tržištu rada našla zamenu, ali ukazuje i da je najveći problem potraga za nastavnicima matematike, pošto su oni, inače, deficitarni.
Izvor: Novosti
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Pritisak da se učeniku popravi ocena tretirati kao mobing
Nerealno ocenjivanje, tj. praksa poklanjanja ocena jedan od najvećih problema našeg prosvetnog sistema, mnogi su me pitali kako bih ja rešio taj problem. Ovde izdvajam samo deo koji se tiče...
Opravdanje se baš brzo troše!“ reče doktorka. „Veliko interesovanje, znate…“
„Milović!“ začu se iz ordinacije. Gordana nežno uhvati Ninu za rame, i njih dve nesigurnim korakom priđoše vratima. Gordana duboko udahnu pre nego što je pritisnula kvaku. Ako je išta...
Kako da mozak bolje radi: Strategije za stvaranje snažnih moždanih veza
Dakle, kako možeš da izgradiš jače veze između nervnih ćelija? Evo nekoliko saveta i strategija. Vežbanje Naravno! Ali vežbanje nije samo beskonačno ponavljanje jednog te istog. Vežbanje mora biti osmišljeno...
Dojave o bombama stigle u više od 200 škola u Beogradu
DOJAVE o postavljenim eksplozivnim napravama jutros su poslate na adrese više škola u Beogradu, a roditeljima je poručeno da ne dovode decu na nastavu. S tim u vezi, oglasilo se...
Nema komentara.