Sve je veći broj prosvetara koji su zaraženi ili su zbog kontakta sa inficiranim osobama u samoizolaciji, a teško je naći zamenu…
Broj zaraženih đaka i nastavnika u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, zvanično, nije veliki u odnosu na ukupan broj zaposlenih u obrazovnom sistemu.
Ipak, sve je veći broj prosvetara koji su zaraženi ili su zbog kontakta sa inficiranim osobama u samoizolaciji. Jer, kako su nam rekli u nekim školama, teško je naći zamenu, naročito učiteljima, pa, kako tvrde, vlada prava jagma za prosvetnim radnicima.
Podacima o broju onih koji su zbog korone “van stroja” raspolaže Ministarstvo prosvete, jer je svih 18 školskih uprava u obavezi da svakog dana do 13 časova dostavljaju ovu vrstu podataka. Kako oni nisu u svakom trenutku dostupni javnosti u sindikatima sumnjaju da je broj zaraženih mnogo veći nego što zvaničnici tvrde.
Izvesno je da gotovo nema škole u Srbiji u kojoj neko od prosvetnih radnika nije odsutan s posla – bilo da je inficiran kovidom, ili zbog kontaktiranja sa zaraženom osobom.
Tako, na primer, u OŠ “Mila Pavlović” u Čačku troje učitelja i dvoje nastavnika su u samozolaciji.
– Učitelji koji su u samoizolaciji zamenjeni su kolegama koji nemaju radni angažman, a nastavnike menjaju drugi nastavnici iz škole – kaže nam Vesna Jerotijević, učiteljica u ovoj čačanskoj obrazovnoj ustanovi.
Prinuđeni na brži raspust?
Predsednik Sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković smatra da nije problem broj zaraženih, već broj onih koji su u izolaciji:
– Zaražavanje nije veliko, ali su slučajevi izolacije mnogobrojni. Prosvetari ili deca koja su bila u rizičnom kontaktu moraju u izolaciju dve nedelje. Pitanje je koliko sistem to može još da podnosi. To može biti jedan od razloga da deca odu na raspust ranije nego što je planirano.
Ona ističe da u gradu ima sedam velikih škola, pa ako se u svakoj razboli po troje učitelja, znači da je potrebno više od 20 učitelja za zamenu.
– To je u Čačku teško naći, veća je potražnja nego što ima nezaposlenih učitelja na birou – kaže Vesna Jerotijević.
– Ponegde su u nastavu uključeni i pratioci dece sa posebnim potrebama koja idu u odeljenja u okviru inkluzivne nastave. Muku oko zamene učitelja povećava i što deca od prvog do četvrtog razreda nastavu pohađaju pre podne, pa su svi učitelji zauzeti i niko ne može da “uskoči” umesto bolesnog kolege.
Alternativa deca koja ne idu u školu mogu da prate TV nastavu,
U beogradskoj OŠ “Ćirilo i Metodije” ne rade dve učiteljice i dvoje nastavnika.
Direktorka Manuela Ilić kaže nam da je na tržištu rada našla zamenu, ali ukazuje i da je najveći problem potraga za nastavnicima matematike, pošto su oni, inače, deficitarni.
Izvor: Novosti
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Pedagog Snežana Golić: Kako pomoći detetu oko profesionalne orijentacije
Ovih dana aktuelna je profesionalna orijentacija. Pedagog Snežana Golić podelila je sa nama svoje savete roditeljima maturanata: Informator nije biblija Nemojte sa...
“Poklonite im ocene” – reakcije na upustvo Ministarstva prosvete o ocenjivanju
Upustvo koje je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputilo direktorima srednjih škola da se u buduće prilikom ocenjivanja insistira samo na bitnom sadržaju neće mnogo promeniti dosadašnji proces provere...
Katastrofalno znanje srednjoškolaca
Piše: V. Andrić Gimnazijalci su u proseku uspeli da reše tek dva od 20 zadataka iz matematike, a đaci srednjih stručnih škola jedan. Na testu iz srpskog jezika, gimnazijalci su...
Kao prosvetni radnik POTPISUJEM da ova školska godina nije izgubljena
U proteklih godinu dana, čini mi se da smo se svi pokazali kao odlični kritičari, da smo svi iznosili argumente najpre protiv onlajn nastave, pa zatim protiv povratka u školu,...
Nema komentara.