Nova studija Univerziteta u Koloradu pokazala je da prisiljavanje dece da se bave sportom, odlaze na časove klavira i da prisilno rade domaće zadatke može da deluje negativno na njihove uspehe u obrazovanju. Sa druge strane, igranje u parku, bez ikakvih određenih pravila, i putovanja, kao vid slobodne aktivnosti podstiču dečji razvoj.
– Kognitivne sposobnosti su veoma važne za decu, kongitivna kontrola im olakšava svakodnevne aktivnosti, zahvaljujući njoj deca ne ostaju „zaglavljena“ u jednoj istoj aktivnosti, bez mogućnosti da iskažu ljutnju ili ispolje zadovoljstvo- rekao je profesor.
Kognitivna kontrola u psihologiji označava kontrolu nad kognitivnim procesima, pamćenjem, zaključivanjem, uočavanjem problema i njegovim rešavenjem.
Prema rečima profesora Munakate, ta kognitivna kontrola, koja se uspostavlja u detinjstvu, ključno određuje uspeh u obrazovanju, zdravlje, materijalni status i moralno ponašanje dece.
Studija Univerziteta u Koloradu, objavljena u časopisu „Frontiers in Psychology“, jedna je od prvih koja se bavi temom struktuiranih aktivnosti i njihovim uticajem na razvoj dece. Ova tema je u poslednje vreme česta u onlajn debatama između rigidnijih i „slobodnijih“ roditelja.
– To su društveno važna pitanja, česta u društevnim odnosima i neobaveznim razgovorima roditelja. Važno je da se istraživanja o njima razvijaju, bez obzira koliko pitanja bila komplikovana i teška za istraživanje- rekao je Džejn Barker, jedan od autora pomenute studije.
U istraživanju Univerziteta u Koloradu učestvovalo je 70 roditelja čija deca imaju šest godina. Tokom jedne nedelje praćene su aktivnosti dece, koje su podeljene na struktuirane i nestruktuirane. Klasifikacija aktivnosti je učinjena na osnovu podele koja važi u ekonomskoj nauci i to je, kako su rekli autori studije, najbolja klasifikacija.
U struktuirane aktivnosti ubrojeni su, između ostalih, svakodnevni fizički poslovi, verske aktivnosti i sve one radnje koje podležu pravilima.
Manje struktuirane aktivnosti su slobodna igra sa vršnjacima, druženje, čitanje, razgledanje i vreme koje deca provode koristeći razne medije. Spavanje, jedenje i odlazak u školu isključeni su iz istraživanja.
Rezultati su pokazali da deca koja su se bavila slobodnijim aktivnostima imaju razvijenije kognitivne sposobnosti. Jedan od problema studije bilo je pitanje da li „medijsko vreme“ treba da bude uključeno u struktuirane aktivnosti. Kada se i ovaj parametar isključio iz istraživanja, rezultati su bili isti.
Izvor: Blic Žena
