Poslednjih nedelja mnogo se drobuljalo o tome da u nekakvom 21. stoleću u Srbiji Informatika (i računarstvo) ipak nije proglašena obaveznim predmetom od petog do osmog razreda osnovne škole.
Piše: Aleksej Kišjuhas
Naime, Nacionalni prosvetni savet nije prihvatio ovaj predlog Radne grupe Ministarstva prosvete, a na Tviteru se povodom svega požalio i ministar Srđan Verbić. Ali, jeretička je činjenica da dečurliji i omladini ta ili takva informatika verovatno i nije naročito nasušna. Jer sa svojim Fejsbucima, Instagramima, Jutjubovima, i uopšte kućnim kompjuterima i pametnim telefonima, mladi verovatno kapiraju informatiku, informacione tehnologije i informaciono društvo znatno bolje nego mnogi im profesori informatike. I onako mahom bivši nastavnici OTO ili DSZ i ONO (neka ne zamere sjajni izuzeci), a šperploče i testerice, te atomski sleva i unutrašnji neprijatelj što vreba, ipak nisu neka kompetencija za informacijske izazove današnjice. Naravno da ne bi bilo na odmet da mladež sazna i nauči nešto o odistinskom programiranju i pobegne trbuhom za Silicijumskom dolinom umesto pukog konzumentskog lajkaštva selfija sa napućenim usnama i šerologije pseudoduhovitih sadržaja po internetu. Ali, neke druge stvari zapravo mnogo upadljivije nedostaju po našim osnovnim i srednjim školama. A među tim stvarima iznad svega je – filozofija.
Zar smisao škole nije da ,,poskupi” čoveka
Da, filozofija. Zamisao da nam treba više obaveznih časova filozofije u obrazovanju, a ponajpre u osnovnoj školi, na prvi mah deluje nakaradno, blesavo i sumasišavše. Posebno kada svakog Prvog septembra kolektivno i medijski merimo težinu školske torbe u masovnoj panici i strahu da nam deca slučajno ne iskrive kičmu i ne “preuče”. Jer roditelji u svom životu i obrazovanju verovatno nisu ni otvorili nekakvu Radnu svesku, niti iskoristili uglomer, pa ne kapiraju zašto bi im i deca onda dotične otvarala i koristila. Zatim, i same reči “filozofirati”, “filozof” i “filozofija” u srpskom (i bugarskom) jeziku imaju jednu negativnu konotaciju i vezuju se za nepraktične pametnjakoviće i za mudroseriju opšte prakse. Dok su ove reči u drugim jezicima relativno neutralne, strogo tehničke, i pomalo ezoterične, poput reči “epistemologija”, “genom” ili “pregovaračko poglavlje”. Što isto progovara sociolingvističke tomove o tome zašto smo tu gde jesmo. “Filozofija” u svakodnevnoj upotrebi može da znači i “ideju vodilju” ili “pogled na svet” (“NJegova filozofija kao fudbalskog trenera je…”), ali akademska filozofija je nešto drugo – disciplina posvećena razjašnjenju i analizi koncepata i argumenata koji su u vezi sa osnovnim pitanjima sveta i života. I ništa nije važnije za buduće blagostanje naše dečurlije i društva od toga da klinci nauče kako da budu filozofi. Umesto da uče šta da misle, treba da uče kako da misle.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Ministar Ružić: „Ne dolazi u obzir onlajn nastava za predškolske ustanove i mlađe osnovce”
Odluka o tome kako će raditi škole naredne nedelje biće saopštena danas, ali prema izjavi ministra prosvete Branka Ružića moglo bi se naslutiti da se kompletan prelazak na onlajn nastavu...
Potpuni prelazak na onlajn nastavu moguć već u ponedeljak, kaže dr Tiodorović
Očekujemo procenu stručnjaka, ali svakako će prva sledeća mera biti potpuni prelazak na onlajn nastavu, kaže sa Sputnjik član Kriznog štaba epidemiolog Branislav Tiodorović. On dodaje da nijedna zemlja u...
Vi očigledno ne znate šta znači biti razredni starešina!
„Dobro veče!“ Milena pozdravi prisutne roditelje i produži prema katedri. „Jeste dobro?“ „Kako ko!“ nervozno odgovori Ivanova mama. Milena je naučila da se ponekad napravi da nije čula neki komentar...
Ako dete računa na prste, to je znak visoke inteligencije, kažu naučnici
Znate li da i odrasli ponekad računaju na prste? Prema naučnicima, to je znak visoke inteligencije. A ako dete reši zadatak računajući na prste, to znači bolje opaža. Korišćenje ruku...
Nema komentara.