I sad, ovaj neskromni nagovor na filozofiju ne znači da tinejdžeri i tinejdžerke nabijeni hormonima sada treba detaljno da razmatraju Platonovu teoriju o formama, Kantov kategorički imperativ ili Sartrovo biće i ništavilo (za to neka ih sačekaju viši razredi gimnazije). Moguće je trenirati filozofiju i fiskulturisati um i bez ovih velikana. Posebno kada se obrazovanje u dominantnom sociokulturnom miljeu već uveliko doživljava jedino kao predigra za tržište rada, odnosno za pronalaženje posla i nekakvu banalnu „praksu“. Dakle, za čuveno sipanje u rezervoar ili za mazanje na hleb, kao da su dizel gorivo i marmelada najvažniji na svetu. A, ironično, filozofija jeste ili može da bude turbo praktična, kao i da nas od osnovne škole vrhunski pripremi za sjajne karijere u biznisu, ekonomiji i preduzetništvu, jezicima i umetnosti, psihologiji i pravu, pa i u informatici i računarstvu. Dakle, u najpopularnijim zanimanjima i životnim pozivima u sezoni prijemnih ispita na fakultete. Prema Montenju, „filozofija je umeće koje nas uči kako da živimo, a pošto deca moraju to da nauče kao i mi sami, zašto ih ne bismo poučavali filozofiji?“ Filozofiju su studirali i Bil Klinton i Vaclav Havel, i Vudi Alen i Harison Ford, kao i Brus Li i Martin Luter King, pa su napravili nešto od sebe i sveta.
Počnimo da učimo decu kako, a ne šta da misle!
Jer, decu je zapravo u svakom prokletom razredu osnovne i srednje škole neophodno i obavezno naučiti – razmišljanju i zaključivanju. Postavljanju pitanja i zapitanosti. Kritičkom mišljenju i kreativnosti. A ovo su zgodne i nezgodne stvarčice koje nam pre svega nudi filozofija. I koje je apsolutno moguće prilagoditi mladim ljudima koliko god životnog staža imali ili ne. Dođavola, i deca u vrtiću sa vaspitačicama (mogu da) raspravljaju o tome šta im je najvrednija stvar na svetu, šta (ni)je lepo, šta znači biti dobar drug, u šta su (ne)sigurni da postoji i da jeste, šta je pravedno u žmurkama i na toboganu (a šta nepravedno u popodnevnoj dremci), da li valja deliti bombone i čips, da li raditi po svom ili slušati roditelje i starije, te zašto svet, užina, crtani filmovi, klikeri i Barbike, izgledaju tako kako izgledaju. A sve je to filozofija, koja veštim pitanjima može zainteresovati um, trenirati duh, i podstaći radoznalost.
