Pamtim taj osećaj iz detinjstva, osećaj da iza poslednjeg školskog dana čeka blažena praznina leta. To je ono što sam najviše volela – praznina. Nije da nismo ništa radili tokom leta, radili smo mnogo toga. Ali, smišljali smo stvari usput. I bilo nam je sasvim lepo.
Omanula sam kao roditelj. Nemam letnjih planova za svoju mlađu decu.
Starija deca rade. Ali ona od 13 i 8 godina, koja su u fazi kada se stiču akademska znanja i veštine (ako verujete onome što svi pričaju), ne rade ništa. Nema kampa. Nema obogaćujućih aktivnosti. Nema posebnih putovanja. Dobro, svakog leta na dve nedelje iznajmljujemo kuću na moru, ali nisam ništa posebno tamo isplanirala za njih. Ja ću čitati knjige.
Kada stigne septembar, moja deca će biti ona pocrnela, sa prljavštinom ispod noktiju i malo gluplja od svih ostalih. Osim ako se meri sposobnost recitovanja epizoda Sunđer Boba, pucanje iz vodenih pištolja ili izgradnja kuća u Majnkraftu, u čemu će zablistati.
“Kada stigne septembar, moja deca će biti ona pocrnela, sa prljavštinom ispod noktiju i malo gluplja od svih ostalih.”
Mogla bih da kažem da je to zato što sam pristalica neorganizovanog provođenja vremena, ohrabrivanja dece da slušaju svoju unutrašnju muzu, osmisle sopstvenu zabavu i nauče se snalažljivosti. Ali nije to u pitanju.
Najbolji letnji domaći zadatak koji jedan profesor može da zada
Jednostavno sam premorena. Ovo je bila duga godina. Prilično sam oduševljena što smo do kraja školske godine uspevali da ih svako jutro ispratimo u školu u relativno čistoj odeći, sa urađenim domaćim i sa novcem za užinu.
Organizovanje leta bilo je prosto previše, kao i pomisao na to da se deca i dalje svakog jutra ispraćaju obučena u relativno čistu odeću i opremljena sa svim neophodnim stvarima. Pošto nemamo problem oko čuvanja dece – jedno od nas je obično kući – nismo to ni uradili.
Raspušteni: Kad škola ćuti i žmuri
Ni deca nisu bila stvarno zainteresovana da nešto rade. Iznela sam im radnje ideje, doduše bez previše entuzijazma, ali se ni oni nisu zagrejali. Mogla sam da ih nateram da negde idu, ali, budući da sam upravo platila za dve pripreme za koledž, ideja da trošim novac na nešto što ne žele zaista da rade delovala je glupo.
Svi smo odbrojavali dane do kraja škole. Pamtim taj osećaj iz detinjstva, osećaj da iza poslednjeg školskog dana čeka blažena praznina leta.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Naučiću ja vas da nije vaše du** najvažnije!
Autor: Sandra Todorović Jbte Ovo je onaj period u godini kada pažljivo prolazim ispod stabala kestena koji odbacuju svoje vešto osmišljene buzdovančiće koji se raspuknu i ostave za sobom ono...
Ovo je 10 sigurnih pokazatelja da ste dobro vaspitani
1. Znate da je strpljenje vrlina. Ne morate sve da dobijete odmah i sada. Svesni ste koliko je uzrečica ''strpljen – spasen'' istinita. Odrasli, koje roditelji nisu učili strpljenju, u...
10 važnih pravila za mame koje vaspitavaju sinove
Majka je najvažnija žena u životu svoga sina. Njegova prva ljubav i prvi učitelj i osoba čije će savete tražiti čitav život. I upravo zato je američka novinarka Tabita Studer,...
Nijedan roditelj nije savršen ali ovi su blizu savršenstvu
Nijedan roditelj nije savršen, ali možete da budete veoma dobri u toj ulozi. Za roditeljstvo ne postoje nikakve prečice. Snalaženje u toj ulozi i usavršavanje roditeljskih veština zahtevaju vreme, trud,...
Teško da će od Majnkrafta i sunđer boba pocrneti i isprljati nokte!
Američka glupost!
I, bolje ne kopirajte takve glupave članke, gubite na autoritetu!