Neposlušna deca su nesrećna

Dečja poslušnost, ljubav i emocionalno i psihičko sazrevanje deteta čine osnovu svake dečje ličnosti. Poslušnost pomaže detetu da reši unutrašnji konflikt i da bude srećno.

Piše: Volfgang Bergman

Deca vole svoje roditelje. I ne mogu drugačije. Ovu činjenicu razmo trićemo i sa stanovišta razvojne psihologije. Zašto je dete poslušno? Najpre iz sledećeg razloga: mama i tata su osobe koje brinu o detetu, ono od njih uči kako da oseća, da usvaja razne veštine i da govori. Obratimo pažnju na sledeće: kada dete dođe na svet, majka je prva osoba s kojom stupa u kontakt. I dok je u majčinoj utrobi, dete je izuzetno vezano za majku. Dete još u majčinoj utrobi oseća majčin glas, majčine pokrete, ritam njenog tela, muziku koju voli, kao i njenu radost i njen strah. Tokom porođaja u majčinom organizmu izlučuje se oksitocin, hormon ljubavi, i to u većoj količini nego u bilo kojoj fazi zaljubljenosti tokom života. Na taj način priroda pomaže majci, zato što lučenjem oksitocina ublažuje porođajne bolove. Takođe, dete bez komplikacija dolazi na svet. Na ovom biološkom primeru uočavamo koliko su psiha i telo tesno povezani.

Zašto ovi dečaci ne slušaju mamu, već samo tatu?

Nakon rođenja, dete počinje da razvija svest o svetu u kojem živi. Svim visokorazvijenim živim bićima potrebna je zaštita i sigurnost. Deca se razlikuju od životinja zato što imaju razvijenu samosvest. To počinje sa osećanjem zadovoljstva kada majka nahrani dete, kada ono oseća toplinu i fizičku bliskost. Ili kada majka (a kasnije i ostale bliske osobe) posmatra svoje dete. Osmeh koji majka upućuje detetu kada ga doji prvi je znak komunikacije, koji utiče na dete. Američki analitičar Hajnc Kohut takođe govori o sjaju u majčinim očima dok gleda svoje dete. Donald Vinikot daje teoretsko objašnjenje: majka pruža detetu svest o tome da i ono ima svoje Ja.

Podeli tekst:

1 2 3 Sledeća strana