Da, dobro ste pročitali: nikad u životu nisam koristila kolica. Nemam nikakve moralne primedbe prema tome. Ako vama odgovaraju kolica, kao što odgovaraju većini roditelja, to je super. Nošenje bebe mi se činilo kao prava odluka za mene i moju porodicu, i tako sam nastavila da se osećam čak i kada je moj mali sa sedam došao do 13 kilograma, a i dalje raste. Već malo preko dve godine nosim svoju bebu i evo šta sam naučila.
1. Nošenje bebe pospečuje bliskost, i povremenu natečnu usnu
Držanje bebe na grudima čini da se osećate blisko. Zaista blisko. Brojna istraživanja su pokazala da deca napreduju kada imaju više prilike za maženje, a dete vam ne može biti bliže nego kad je u kengur nosiljci. Kada je bio skroz mali nosila bih ga tako kroz kuću.
Sa druge strane, malo dete je drugačija zverka. Smešten u nosiljku, moj sin će čupati tati bradu, skidati mu naočare, otimati mu telefon. Meni se igra sa loknama i pokušava da mi izvadi žvaku iz usta. Sve što mu je u dometu je u igri. Volim što mogu da poljubim svoje dete kada ga nosim. Manje volim natečenu usnu koju dobijem kada me beba zvekne glavom dok pokušava da prati avion na nebu.
2. Nosiljke mogu biti komplikovane
Tokom godina smo koristili različite tipove nosiljki: jedna je bila potpuno jednostavna, druga je imala šare koje su savršeno sakrivale svaki trag bljucanja, a za jednu je bilo potrebno imati master diplomu iz aeronautičkog inžinjeringa. Mislila sam da kolica mogu biti glomazna i nezgrapna, ali neke nosiljke su sačinjene od brojnih traka i šnala. Naša najnovija nosiljka je sa šarenim francuskim buldozima i ne slaže se ni sa čim. Udobna jeste. Po poslednjoj modi nije.
