Piše: Nil Samudre
Draga deco,
Prvo sam mislio da će, ako ceo život budem radio naporno, to značiti da ću vama moći da obezbedim lagodan život. Međutim, sada znam da ne bi trebalo to tako da uradim.
Konačno sam razumeo da nisam ovde samo da vama olakšam život. Nadam se da čitate ovo u trenutku kada ste mi zahvalni za donošenje ovog zaključka.
Pišem vam mnogo pre vašeg vremena, tačnije vi još niste stigli na ovu planetu, u trenutku kada smo se vaša majka i ja tek venčali. Mi trenutno živimo u jednostavnom malom stanu na trećem spratu, u srcu grada u kojem smo diplomirali, i moram reći da Nort Šor oblast u Masačutsetsu izgleda predivno u ovo doba godine, ali možda ćemo vas jednog dana ovde i dovesti…
Deca se danas ne vaspitavaju, samo se čuvaju od života
Ali koliko god da je priroda divna, isto toliko je život težak.
Svakog jutra, budim se pre sunca da pišem. Nadam se da će sve što napišem jednog dana moći da nas spase od finansijske brige. Nadam se da će nas ove moje reči učiniti uspešnima i da ću jednog dana moći bez brige i stiskanja da vas pošaljem na koledž.
Probudio sam se i odmah pišem, suočavajući se sa obeshrabrenjem, i vučem se i kroz neuspehe i kroz malodušnost a sve u nadi da ću jednog dana ipak postići bolji život za vas.
Ali, jedne noći sanjao sam da je vaša majka trudna. Bio sam uplašen kada sam se probudio. Pomislio sam „Ne, nisam spreman! Još nisam uspešan! Ako sada dobijemo dete, život će mu biti veoma težak!“
Zivot ti dete nece biti lak, rece zena kojoj su izgorele dve devojcice, sestoro dece joj je u hraniteljskim porodicama a ona radja deveto!