Zaglavljeni ispred ekrana ceo dan, često ignorišemo naša čula osim sluha i vida. A ipak, ona su uvek u funkciji. Obično ignorišemo činjenicu da osećamo grube i glatke površine predmeta, ukočenost u ramenima, mekoću hleba. Ujutru možemo da osetimo peckanje paste za zube, čujemo i osetimo kako voda teče po našem telu, miris šampona i aromu sveže skuvane kafe. To nam sve govori da imamo više od pet čula.
Aristotel nam je rekao da postoji pet čula. Ali nam je takođe rekao da je svet sastavljen od pet elemenata, a mi više ne verujemo u to. A savremena istraživanja pokazuju da možda zapravo imamo desetine čula, piše prof. Beri Smit, direktor Instituta za filozoviju Univerziteta u Londonu.
Skoro celo naše iskustvo je multisenzorno. Ne vidimo, ne čujemo, ne mirišemo i ne dodirujemo u odvojenim paketima. Ona se javljaju istovremeno u jedinstvenom iskustvu sveta oko nas i nas samih.
Kad većina greši: zašto se ljudi slažu i kad znaju da nešto nije tačno
Ono što osećamo utiče na ono što vidimo, a ono što vidimo utiče na ono što čujemo. Različiti mirisi šampona mogu uticati na to kako doživljavamo teksturu kose. Miris ruže, na primer, čini da kosa izgleda svilenkastije.
Mirisi u jogurtima sa niskim sadržajem masti mogu ih učiniti bogatijim i gušćim na nepcu bez dodavanja više emulgatora. Percepcija mirisa u ustima, koji se penju do nosnog prolaza, modifikovana je viskozitetom tečnosti koje konzumiramo.
Profesor Čarls Spens iz Krosmodalne laboratorije u Oksfordu, napominje da njegove kolege neurolozi veruju da imamo između 22 i 33 čula.
To uključuje propriocepciju, koja nam omogućava da znamo gde su nam udovi, a da ih ne gledamo. Naš osećaj ravnoteže oslanja se na vestibularni sistem ušnih kanala, kao i na vid i propriocepciju.
Drugi primer je interocepcija, kojom osećamo promene u sopstvenom telu, kao što su blago povećanje broja otkucaja srca i glad. Takođe imamo osećaj aktivacije kada pomeramo udove: osećaj koji može da nedostaje kod pacijenata sa moždanim udarom koji ponekad čak veruju da im neko drugi pomera ruku.
Tu je osećaj vlasništva. Pacijenti sa moždanim udarom ponekad osećaju da im, na primer, ruka nije njihova, iako i dalje osećaju senzacije u njoj.
Neka od tradicionalnih čula su kombinacije nekoliko čula. Dodir, na primer, uključuje bol, temperaturu, svrab i taktilne senzacije. Kada nešto okusimo, zapravo doživljavamo kombinaciju tri čula: dodira, mirisa i ukusa – ili gustacije – koja se kombinuju da bi proizvela ukuse koje doživljavamo u hrani i pićima.
Gustacija obuhvata senzacije koje proizvode receptori na jeziku koji nam omogućavaju da detektujemo slano, slatko, kiselo, gorko i umami. Šta je sa mentom, mangom, dinjom, jagodom, malinom?
Nemamo receptore za malinu na jeziku, niti je ukus maline neka kombinacija slatkog, kiselog i gorkog. Ne postoji aritmetika ukusa za voćne ukuse.
Osećamo ih kroz kombinovani rad jezika i nosa. Upravo miris doprinosi lavovskom delu onoga što nazivamo degustacijom.
Međutim, ovo nije udisanje mirisa iz okoline. Jedinjenja mirisa se oslobađaju dok žvaćemo ili gutamo, putujući od usta do nosa kroz nosni ždrelo na zadnjem delu grla.
Postoji li maksimum? Naučnici otkrili koliko dugo čovek zaista može da živi
Dodir takođe igra svoju ulogu, povezujući ukuse i mirise i fiksirajući naše preferencije za rovita ili tvrdo kuvana jaja, i baršunastu, luksuznu lepljivu teksturu čokolade.
Na vid utiče naš vestibularni sistem. Kada ste u avionu na zemlji, pogledajte niz kabinu. Pogledajte ponovo kada se avion uzdiže.
„Izgledaće“ vam kao da je prednji deo kabine viši nego što ste vi, iako je optički sve u istom odnosu prema vama kao što je bilo na zemlji. Ono što „vidite“ je kombinovani efekat vida i vaših ušnih kanala koji vam govore da se naginjete unazad.
Čula nude bogat spektar istraživanja, a filozofi, neurolozi i psiholozi rade zajedno u Centru za proučavanje čula na Školi za napredne studije Univerziteta u Londonu.
Centar je 2013. godine pokrenuo projekat „Preispitivanje čula“, kojim je rukovodio pokojni profesor Ser Kolin Blejkmor. Otkrili su kako modifikovanje zvuka sopstvenih koraka može učiniti da se naše telo doživljava kao lakše ili teže.
Otkriveno je kako audio-vodiči u muzeju umetnosti Tejt, koji se obraćaju slušaocu kao da model na portretu govori, omogućavaju posetiocima da zapamte više vizuelnih detalja slike. Otkrili smo kako buka aviona ometa našu percepciju ukusa i zašto uvek treba piti sok od paradajza u avionu.
Dok je naša percepcija slanog, slatkog i kiselog smanjena u prisustvu belog šuma, umami nije, a sok od paradajza je bogat umamijem. To znači da će buka aviona pojačati ukus slanog.
Takođe, na primer, iluzija veličine i težine ilustrovana je skupom malih, srednjih i velikih kamenova uvijenih u papir. Ispitanici treba da odluče koji je najteži. Najmanji deluje najteže, ali kada ih stave na vagu, otkriju da su svi iste težine.
Ali uvek postoji mnogo stvari oko nas koje pokazuju koliko su naša čula složena, ako samo na trenutak zastanemo da bismo sve to upili.
Zato sledeći put kada izađete napolje ili uživate u obroku, odvojite trenutak da cenite kako vaša čula rade zajedno kako bi vam pomogla da osetite sve senzacije.
