Njihova studija sugeriše da je poljubac „usta na usta“ evoluirao pre više od 21 milion godina i da je to verovatno bila navika zajedničkog pretka ljudi i drugih velikih majmuna.
Istraživanje takođe zaključuje da su se možda i neandertalci ljubili, a ne isključuju mogućnost da su poljupce razmenjivali ljudi i neandertalci.
Naučnici su proučavali poljubac jer on na neki način predstavlja evolutivnu misteriju, zato što nema očigledne koristi za preživljavanje ili razmnožavanje, a ipak je prisutan ne samo u mnogim ljudskim društvima, već i širom životinjskog carstva.
Istraživači su tako pronašli dokaze o ljubljenju kod više vrsta, među kojima su majmuni, lemuri, gepardi, žirafe i drugi, piše BBC.
„Neromantična“ definicija poljupca
Da bi uopšte mogli da uporede isti tip ponašanja među različitim vrstama, morali su da daju vrlo preciznu – i krajnje neromantičnu – definiciju „poljupca“.
U studiji objavljenoj u časopisu „Evolution and Human Behaviour“, poljubac je definisan kao „nenapadački, usmeren kontakt usta na usta uz određeno pomeranje usana ili usta i bez razmene hrane„.
Snežana Golić: Romeo i Julija — tragedija koju učimo kao ideal ljubavi
„Ljudi, šimpanze i bonobo majmuni se ljube“, objašnjava glavna autorka dr Matilda Brindl, evolucionarna biološkinja sa Univerziteta Oksford. Iz toga zaključuje da je „najverovatnije i njihov poslednji zajednički predak to radio“.
„Verujemo da je ljubljenje verovatno evoluiralo pre oko 21,5 miliona godina kod velikih majmuna“, dodala je ona.
U okviru ove studije naučnici su pronašli ponašanje koje odgovara njihovoj naučnoj definiciji ljubljenja i kod vukova, prerijskih pasa, polarnih medveda i čak kod albatrosa.
Fokusirali su se na primate, posebno na majmune i velike majmune, kako bi izgradili evolutivnu sliku porekla ljudskog poljupca.
Studija je takođe zaključila da su se i neandertalci, naši najbliži drevni ljudski rođaci koji su izumrli pre oko 40.000 godina, takođe ljubili.
Jedno ranije istraživanje DNK-a pokazalo je i da su moderni ljudi i neandertalci delili jedan oralni mikrob.
„To znači da su morali razmenjivati pljuvačku stotinama hiljada godina nakon što su se dve vrste razdvojile“, objašnjava dr Brindl.
Crno-beli svet: Zašto su zebre, pande i pingvini baš tih boja
Iako je studija precizirala kada je ljubljenje evoluiralo, nije uspela da odgovori zašto.
Postoji više teorija: da je poljubac nastao iz ponašanja sličnog trebljenju vašaka kod naših predaka ili da predstavlja intiman način procene zdravlja i čak kompatibilnosti partnera.
Dr Brindl se nada da će ovo istraživanje otvoriti vrata za pronalaženje odgovora.
„Važno je da razumemo da je ovo ponašanje koje delimo sa svojim rođacima koji nisu ljudi. Treba da ga proučavamo, a ne da ga odbacujemo kao nešto blesavo samo zato što kod ljudi ima romantičnu konotaciju“, zaključila je naučnica.
Izvor: Euronews.rs
