Nisu knjige za decu – samo za decu

Mnogi odrasli, među njima i mnogi poznati pisci, vraćaju se knjigama koje su na njih uticale u detinjstvu. Zašto onda dečije literature nema među kandidatima za velike književne nagrade?

Piše: S.F: Said

Ko se danas seća dramskih dela A.A. Milna ili političkih spisa Eriha Kestnera? A ipak, njihove knjige za decu čitaju se širom planete.

Salman Ruždi misli da će od svih njegovih knjiga, uključujući i “Decu ponoći” koja je osvojila Bukerovu nagradu, najduže trajati njegove dečije knjige. A napisao ih je na nagovor Kurta Mašlera, nakon što mu je ovaj naveo primer upravo Ernesta Kestnera, pisca “Emila i detektiva”.

“Kurt Mašler mi je rekao “To je jedina njegova knjiga koja se i dalje štampa!” Tu lekciju nisam zaboravio. Može da se desi da “Harun i more priča” i “Luka i vatra života” budu jedine moje knjige koje će nastaviti da se štampaju. Zapravo, to ne bi bilo tako loše.”

Nil Gejmen navodi sličan slučaj A. A. Milna, kog više niko ne pamti kao pisca komada sa Vest Enda i urednika “Panča”, već jedino kao “autora dve knjige kratkih priča i dve knjige pesmica za malu decu”.

Neverovatno je koliko dečije knjige mogu trajati. To može biti zbog načina na koji se čitaju. One postaju delom naših emotivnih autobiografija, jer nose asocijacije i uspomene,  kao što to čini muzika.

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Pogled kroz ključaonicu braka: Uvek je “onaj drugi” više kriv

“Kada bi on samo manje radio, kada bi ona samo manje komentarisala, kada bi njena mama ređe dolazila, sve bi bilo, da ne kažem - banja”. U realnosti, i kada zagrebemo dublje, postoji mnogo toga što nije tako jednostavno, evidentno i podrazumeva odgovornost i analizu ponašanja oba supružnika. - Piše Ana Jokić, psihoterapeut

Bonton na plaži – nepisana pravila lepog ponašanja koja su u trendu svake godine

Ovo su nepisana bonton pravila na plaži koja bi trebalo da važe za sve, a najbolje da pokažete svojim primerom

Najmudrija srpska poslovica koju treba ponavljati deci tokom odrastanja

Naš narod je bogat narodnim umotvorinama i poslovicama koje se tradicionalno prenose, ali postoji jedna srpska poslovica koju bi trebalo češće ponavljati

Upisna groznica trese Ekonomski fakultet i Psihologiju, pad interesovanja za IT smerove

Godinama unazad slušamo priče o velikom interesovanju za IT smerove na fakultetima čija diploma vrlo brzo nakon završenih studija donosi unosne zarade. Međutim, ove godine je situacija nešto drugačija - beleži se pad onih koji bi da budu programeri u odnosu na ranije, a stručnjaci imaju objašnjenje.

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img