Iako veliki broj roditelja, čini se, rado prihvata koncept kojim se ohrabruje individualnost, mnogi ga nehotice podrivaju. Teško je ne uplesti se u mit o blizancima kada ga porodica, prijatelji i mediji tako istrajno promovišu.
4. Ne trudite se da svojim blizancima obezbedite „pravedno i ravnopravno“ detinjstvo. Isto kao što je nemoguće stvoriti savršeno bezbedno životno okruženje za našu decu, nemoguće je stvoriti okruženje u kome je sve pravedno i ravnopravno. Ipak, većina roditelja, a to posebno važi za roditelje blizanaca, oseća potrebu da stvori upravo to. U stvari, značajan deo našeg posla je da svojoj deci pomognemo da nauče kako da se prilagođavaju, te kako da prevazilaze okolnosti koje su nepravedne. Ako se neprekidno trudimo da sve oko njih učinimo „pravednim“, možda neće naučiti da se suoče sa takvim izazovom. Deca obavezno moraju da nauče kako da se izbore sa nepravdom i neravnopravnošću. Kada kao roditelji pokušavamo da svojim blizancima stvorimo pravedno i ravnopravno okruženje, mi im, koliko god to činili iz najbolje namere, usađujemo pogrešan utisak kako o njima samima, tako i o svetu u kome žive, te kočimo njihovu sposobnost da se bore sa neizbežnim životnim neuravnoteženostima. Život nije pravedan, a blizanci nisu jednaki. Kao blizanac, i kao majka blizanaca, oduvek sam veoma cenila osećaj nejednakosti, jer on označava različitost između dve jedinke. Kada se prema svakom od blizanaca odnosite drugačije, svojoj deci poručujete da shvatate da su različite ličnosti. A kao roditelji možemo redefinisati reč „pravedno“ tako da ona znači pravedno prema jedinstvenim potrebama i emocionalnom sklopu svakog deteta ponaosob.
5. Ne mojte upoređivati blizance; svaki od njih sledi jedinstveni životni put. Blizanci započinju svoj život na istom mestu u isto vreme, ali to ne znači da su krenuli u istom pravcu. Roditelji neretko veruju da svojim blizancima pomažu time što razlike među njima uspostavljaju kroz poređenja. Iako rečenice poput „On je sportski tip, za razliku od njegovog brata koji je matematički genije“ zvuče potpuno bezazleno, svako dete želi da bude sagledano u sopstvenom svetlu, a ne u nečijoj senci. Čak ni sestre i braća koji nisu blizanci ne vole kad ih ljudi porede. Potrebno im je da njihovi roditelji poznaju upravo njih, a ne njihov odraz naspram brata ili sestre. Ka da je reč o blizancima, ta potreba je još izraženija. Karakterizacija jednog blizanca na jedan način, a drugog na drugi obično je dobronamerni pokušaj roditelja da svoju decu razlikuju – Linda je umetnica; Laura je naučnica. Nažalost, te „etikete“ se prilepe. A ukoliko se često koriste, imaće uticaja na to kako drugi ljudi vide blizance, ali i na to kako sami blizanci vide sebe. Tako etiketa postaje ograničavajuće, samoostvarujuće proročanstvo. Mi, kao roditelji blizanaca, treba da uložimo poseban trud u to da ne promovišemo upoređivanja niti „etikete“ koje će definisati našu decu. Moramo poštovati činjenicu da se deca neprekidno menjaju i razvijaju na samo svoj, jedinstveni način. To što ćemo im pomoći da steknu sposobnosti koje će im biti potrebne da iscrtaju sopstveni put, mnogo je korisnije za njihov lični razvoj, nego da ih opteretimo restriktivnim „etiketama“.
6. Ohrabrite blizance da pronađu vlastita interesovanja i prijatelje. Budući da su isto godište i da najčešće pohađaju iste škole, blizanci istražuju istovetan krug potencijalnih prijatelja. Ipak, važno je svakog od njih ohrabriti da gradi vlastita prijateljstva, nezavisno od svoje sestre ili brata blizanca. To je takođe deo procesa individuacije kroz koji deca postepeno razvijaju svoju ličnost, i na privatnom i na društvenom planu. Uzimanje učešća u aktivnostima koje odražavaju njihova interesovanja, te proživljavanje iskustava koja su zasebna od iskustava drugog blizanca takođe pomaže deci i tinejdžerima da sebe otkriju i definišu kao jedinstvene osobe. Kada imamo blizance, jedan deo našeg roditeljskog posla je i da obezbedimo svakom detetu dovoljno prilika da pronađe svoje prijatelje i razvije svoja interesovanja, nezavisno od sestre ili brata blizanca. Mi smo ti koji treba da od najranijeg uzrasta stvorimo takve prilike deci, a to možemo samo ukoliko prihvatimo značaj koji ta odvojena iskustva imaju za individualni razvoj svakog od njih.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Mama i tata, ja nisam kriva što je vama loše!
„Mama i tata, ja nisam kriva za to što je vama tako… Nisam kriva što vi tako živite… tako jedno s drugim komunicirate… Nisam kriva što nemate hrabrosti i odlučnosti...
Nama niko nije govorio ”Volim te”
Piše: Angelina Radulović Nama niko nije govorio ”Volim te”. Nisi mogao isterati lako tu rečenicu iz naših naoko težački grubih roditelja. Njihove su reči bile skupe. Pohvale još skuplje....
“Jesu li vam rekli da su me tukli da crtam jer mama radi u … i čuva mi radno mesto?!”
Inspirisana provalom malograđanštine i arogancije, ilustrovaću naše duboke probleme jednim iskustvom. Dovoljno je staro, pre više od 6-7 godina, pa mogu o tome u kružoku javnosti. Imadoh učenika, visok lep...
Pitanja koje možete postaviti sebi i svojoj deci, ukoliko vas ovih dana preplavljuje strah
Prvo, razumljivo je što ste uplašeni. Ovaj strašni događaj poljuljao je naša uverenja o sigurnosti i o ljudskoj prirodi. Deluje kao da više ništa nije isto. Međutim, normalno je i da želite...
Nema komentara.