7. Ne očekujte od svojih blizanaca da jedan drugome budu nerazdvojni družbenik ili zamena za roditelja. Shodno današnjoj brzini življenja, roditeljima se pretpostavka da njihovi blizanci prirodno žele da su zajedno, te da se jedan o drugom brinu može učiniti kao olakšavajuća okolnost. Kada su mali, oni možda izgledaju kao savršeno prirodni drugari u igri; kada postanu stariji, čini se da uživaju u međusobnom društvu i u tome što su jedan drugom najbolji prijatelj i najpouzdaniji saputnik. A jedan blizanac može preuzeti na sebe ulogu zamene za roditelja, te se starati o emocionalnim potrebama drugog. Ali kada previše „zajedništva“ isključi roditelje i druge ljude, blizanci ne uspeju da nauče kako da se socijalizuju na pravi način. Povrh toga, nedostatak psiholoških granica između dvoje dece može dovesti do neodgovarajućih uloga, a ponekad i do neodgovarajućeg ponašanja. Jedna od opasnosti situacije u kojoj blizanci jedan drugome zamenjuju roditelje jeste da se tako razvija intenzivna potreba za održavanjem emocionalne ravžnoteže. To znači da će, kako ne bi narušilo ravnotežu ukupne bliskosti, svako dete potiskivati vlastita osećanja, te sputavati sopstveni razvoj iz straha da će time povrediti svog blizanca. Kada blizanci jedan drugom postanu roditeljska figura, to može značiti da njihovi pravi roditelji ne izvršavaju svoje roditeljske uloge na adekvatan način. Sva deca, pa tako i ona koja imaju blizak odnos sa sestrom ili bratom, ima ju potrebu za nepodeljenom pažnjom, smernicama i emocionalnom potporom koja dolazi od roditelja. Ne bi smo sme li očekivati od blizanaca da sve ovo jedan drugome pruže sami.
Pozivnica. Podizanje emocionalno zdravih blizanaca znači mnogo više od prostog učenja napamet sedam navedenih pravila, te svečanog obavezivanja da ćemo ih pridržavati. Dok u poglavljima koja slede čitate o tome kako su drugi roditelji uspešno primenili filozofiju u sedam tačaka, suočavajući se sa jedinstvenim izazovima, bićete, nadam se, inspirisani i ohrabreni. Bez obzira na to da li ste tek saznali da nosite blizance ili ste roditelj blizanaca-tinejdžera, pozivam vas da dok slušate priče drugih, razmotrite sopstvenu, aktuelnu priču roditelja blizanaca. Ova filozofija odgajanja blizanaca ne razlikuje se mnogo u pogledu odnosa prema jednojajčanim i dvojajčanim blizancima. Dok roditelji jednojajčanih blizanaca treba da su još svesniji potrebe da dožive svako dete kao jedinstvenu ličnost, te da se prema njemu tako i ponašaju, i roditelji dvojajčanih blizanaca treba brižljivo da se pridržavaju sedam navedenih principa. Bez obzira na to da li se radi o jednojajčanim ili dvojajčanim blizancima, moramo ceniti njihovu individualnost. I jednima i drugima potrebno je da od roditelja nauče kako da razviju svoje jedinstvene sposobnosti i kako da izađu na kraj sa neizbežnim takmičenjem sa sestrom ili bratom vršnjakom. Istina je da ti izazovi mogu biti teži kako jednojajčanim, tako i dvojajčanim blizancima istog pola, ali bez obzira na to koje su vrste vaši blizanci, tih sedam principa biće vaše smernice kako da svojoj deci – vršnjacima – obezbedite sve uslove da izrastu u emocionalno zdrave, samosvojne ljude, kakvi i zaslužuju da budu.
