U vreme kada maštovita igra sa vršnjacima preti da ode u zaborav ustupajući mesto kompjuteru, u pozorištu „Boško Buha“ se kroz istraživanje dečijih strahova pronalaze zanimljivi načini kako da se uz igru, maštu i kreativnost strah prevaziđe.
Po tekstu Milene Depolo i u režiji Milana Karadžića, u subotu, 15.3. premijerno je izvedena predstava “U strahu su velike oči”, u kojoj četvoro dece jedne noći u kojoj su se izgubili u planini, pronalaze odgovore na pitanja zašto se i čega plaše, a potom uspevaju da te strahove i pobede.
Najčešći dečiji strah je zapravo fantazija u kojoj se stvara imaginarna slika mraka koji negde krije zasedu zlih i natprirodnih bića. Veoma važnu ulogu za prevazilaženje ovakvog straha imaju bajke, u kojima uvek glavni lik suočen sa raznim čudovištima uz pomoć sopstvene snage na kraju uspe da pobedi.
Taj model je veoma uspešno uspeo da sprovede autorski tim ove predstave. Da bi se sačuvali od straha koji ih obuzima zbog misterioznog glasa koji odjekuje u toj, naizgled izgubljenoj noći, junaci predstave pričaju o verovanjima i tradiciji tako što preuzimaju uloge iz srpskih narodnih bajki i pesama koje je sakupio Vuk Karadžić. Osim što ima terapeutsku ulogu da leči od straha, ova predstava je i edukativna na zabavan način. Kroz bajke ‘’Divljan’’, ‘’Đavo i njegov šegrt’’ i ’’Aždaja i carev sin”, naši mališani će saznati šta je Zduhač, ko je Divljan, šta se radi na Pokladama, kao i kako se rasteruje kiša, štiti od veštice i gde se krije aždajina snaga.
U ovoj predstavi punoj igre, muzike i pokreta postoji i jedna doza umerenog horora koja podstiče adrenalin u venama, ali i mnogo humora, što je sve zajedno doprinelo da se na jedan specifičan način predstavi naša narodna mitologija.
Transformaciju u različita mitološka bića su glumačkim šarmom i neospornim talentom večeras sjajno dočarali Aleksandar Radojčić, Jelena Trkulja, Maja Lukić i Uroš Jovčić. Mladalačkim duhom, iskrenom verom i glumačkom preciznošću su dokazali svima da se svaki strah najlakše pobeđuje kroz maštu i igru.