Novak Đoković je, nakon nedavno osvojenog zlata na Olimpijskim igrama u Parizu, apsolutno potvrdio svoju poziciju u istoriji tenisa i sporta uopšte gde se s pravom smatra za najboljeg ikada. A da li to može postati svako?
Podrška, upornost, ali pre svega cilj i san – to je ono što bi moglo da se smatra preduslovom za veliki uspeh. Iz onoga što Novak Đoković neretko govori kada priča o svom uspehu u tenisu – može se zaključiti da je on imao sve, kao i mnogi drugi, ali je za razliku od njih on ispisao nove stranice istorije tenisa i sporta i velikim slovima urezao svoje ime.
Uvek se nešto žrtvuje, može tako da se gleda. A može da se gleda i tako da ja živim svoj san i ja živim taj cilj.
Šta je onda razlika? Koji je to put kojim se stiže do ovako velikog uspeha?
Profesionalni sport sa sobom nosi žrtve, sa čim se slaže i Novak, ali napominje da je to samo jedan ugao gledanja na stvari:
„Uvek se nešto žrtvuje, može tako da se gleda. A može da se gleda i tako da ja živim svoj san i ja živim taj cilj i mi smo nekako u okviru porodice, familije i tog okruženja složili da idemo ka tome i ja sam srećan zato što ja živim to. Opet kažem – sve je ugao gledanja kako ti pristupaš tome. “ – rekao je Đoković.
Svako ko je postigao veći uspeh u životu može se složiti sa tim da su odluke one koje kroje naš put ka postavljenom cilju. Upravo su brojne odluke koje je morao da donese dovele i Novaka do toga da ne živi život kao svi ostali – što je počelo da se dešava još u osnovnoj školi.
„Ja nisam otišao ni jednom u osnovnoj školi na ekskurziju sa svojim odeljenjem, sa svojim razredom – ni jednom. I to je, u tom trenutku, mene bolelo. Ali s druge strane sam bio zahvalan zato što sam o tome razgovarao u svojoj kući sa roditeljima i shvatio jesam, koliko god, kao mlad, pa onda tinejdžer, pa prolaziš kroz rast i razvoj, hormone i svašta se dešava, da ja najviše od svega želim da se bavim tenisom.“
Izvor: Detinjarije.com
