Novi predmeti i više časova srpskog jezika

Autor: Marina Vulićević

Odavno je poznato da je nastava srpskog jezika malo zastupljena u osnovnoj školi, u srednjoj je premalo časova srpskog jezika, a na fakultetima se srpski jezik i ne uči. Ko god pogleda kako je s nacionalnim jezikom na drugim stranama složiće se da se tu stvari moraju menjati, kaže naučni savetnik prof. dr Sreto Tanasić, potpredsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

Nedavno predstavljena Strategija razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027. godine posebno se bavi pitanjima jezika i pisma, konstatujući da „jezička kultura u javnom prostoru, kao i zastupljenost ćirilice kao istorijskog pisma srpskog naroda trpe negativne posledice koje iziskuju sistemska rešenja i podršku”. Kako bi u prosveti veća pažnja bila posvećena jeziku i pismu, predloženo je uvođenje različitih izbornih programa, kao i predmeta kultura izražavanja i funkcionalna pismenost.

Strategija razmatra i obnovu lektorata srpskog jezika na inostranim univerzitetima, predviđa završetak izrade Rečnika SANU, rad na rečnicima savremenog srpskog jezika, kao i „drugim jezičkim priručnicima za širu upotrebu”. Takođe, ovaj dokument predlaže i povezivanje srpskog kulturnog prostora, gde bi i udaljeni delovi srpskog naroda čuvali kulturnu komunikaciju sa maticom, a sadrži i predlog da Ministarstvo kulture i informisanja u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Odborom za standardizaciju srpskog jezika osnuje savet za srpski jezik, za procenu učinka zakona koji štiti srpski, kao službeni jezik, kao i ćirilicu, kao službeno pismo.

Koliko će predložene mere, ako se primene, uticati na poboljšanje jezičke kulture u Srbiji i na broj časova srpskog jezika u školama, pored Srete Tanasića, pitali smo i univerzitetske profesore Miloša Kovačevića i Veljka Brborića. Ovi naši sagovornici podržali su jezičku politiku predloženu u Strategiji razvoja kulture.

Kada je reč o lektoratima srpskog jezika, u strategiji je rečeno da treba sagledati gde postoji potreba za njima. Da li je to dovoljno, pitamo našeg sagovornika:

– Kada je reč o lektoratima u svetskim slavističkim centrima, struka odavno govori o nedopustivo lošem odnosu države, u više navrata zvonili smo na uzbunu. U međuvremenu, ili u vremenu u kome naša država o ovome nije htela da sluša struku, stvari su se izmenile. Bespovratno smo izgubili mnoge lektorate, u mnogim zemljama došlo je i do reorganizacije studija slovenskih jezika. Drugi iz našeg susedstva, koji baštine srpski jezik sa manje ili malo više drugačijim likom i promenjenim imenom, nisu stajali skrštenih ruku – ističe Tanasić.

Veljko Brborić, profesor Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu, smatra da je „Strategija razvoja kulture u narednih deset godina u Republici Srbiji ozbiljan i odgovoran dokument, urađen znalački, sa razvijenom svešću o potrebi da se mnoge oblasti kulture unaprede i dovedu na znatno pristojniji nivo u odnosu na sadašnje stanje”. Profesora Brborića raduje što se posebno govori o povezivanju i definisanju srpskog kulturnog prostora.

– Posebno sam pogledao deo strategije koji se odnosi na srpski jezik i ćirilično pismo. Ovaj deo je urađen veoma dobro i jedino što se ovde nameće kao problem jeste kako da se to ostvari. Naime, jasno je istaknuto da je potrebno sistematski voditi jezičku politiku „na očuvanju i razvoju srpskog jezika i njegovog matičnog pisma”. Verujem da će formiranje saveta za srpski jezik pomoći da se ovo radi znalački, bez preterivanja i neke euforije, da će se postići i dobra saradnja sa Odborom za standardizaciju srpskog jezika – dodaje Brborić.

Po njegovim rečima, sve ozbiljne nacije staraju se o svom jeziku, o jezičkoj kulturi i imaju različite oblike i načine da to kanališu:

– Pogledajmo samo kako to rade Francuzi, Rusi ili Nemci – primetio je on, precizirajući da ovde nije reč o bilo kakvoj zabrani latinice i nepotrebnom jezičkom čistunstvu, već o afirmaciji dobre jezičke kulture i afirmaciji ćirilice.

Redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i FILUM-a u Kragujevcu dr Miloš Kovačević ističe da je Strategija razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027. godine identifikovala najbitnije probleme srpskog jezika i ćirilice i u osnovi predložila načine njihovog prevazilaženja.

– Čini se da je najbitnije  što strategija afirmiše jedinstvo srpskog kulturnog i jezičkog prostora, pošto je to uslov svih uslova nacionalno probitačne jezičke i kulturne politike (posebno u Srbiji i Republici Srpskoj, i koliko je to god moguće u Crnoj Gori).

Strategijom se snažno ističe da su srpski jezik i ćirilica temeljna uporišta srpskog nacionalnog identiteta i da ih je kao takve neophodno afirmisati i zakonski zaštititi. A ta se zaštita mora odnositi na promovisanje, očuvanje, negovanje i obaveznu primenu norme standardnog jezika – ukazuje Kovačević.

On je mišljenja da nije čudno što stimulativne mere za vraćanje digniteta ćirilici podrazumevaju i zakonske sankcije za nepoštovanje službene upotrebe jezika i pisma, sankcije koje su propisane u izrađenim izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama.

Po mišljenju jezičkih stručnjaka, strategija jeste prepoznala gotovo sve najbitnije aspekte prevazilaženja stanja u kome se sada nalaze srpski jezik i ćirilica, međutim, preostaje da se prepoznato i primeni.

Filmski titl na ćirilici

– Zamislite da imamo lektore koji će se starati o kvalitetu prevoda na srpski jezik, zamislite da i komercijalne televizije titluju polovinu filmova na ćirilici. Zašto ne bi kulturne manifestacije koje finansira država imale i ćirilični logo. Neshvatljivo je kako neki mediji, neke izdavačke kuće, neke ozbiljne institucije ne znaju da je ćirilica matično srpsko pismo. Dugoročno bismo napravili ozbiljan pomak ako bismo na fakultetima koji školuju buduće nastavnike dodatno ojačali ovu priču i uveli predmete koji bi se zvali: jezička kultura, kultura izražavanja, funkcionalna pismenost. Neka ovi predmeti u početku budu i izborni, pa ćemo videti kakvo je interesovanje za njih – zaključuje Veljko Brborić.

Izvor: Politika

15 najčešćih grešaka u izražavanju koje i obrazovani ljudi prave

Poruka đacima

Od septembra tri predmeta 5. razreda po novom programu

Roditeljima važnije da deca znaju engleski nego da nauče srpski

Digitalno vs klasično obrazovanje

Piše: Nataša Mojsilović Kažu da živimo u digitalnom dobu. Nismo čak više ni na početku, već smo duboko zakoračili. I neosporno da digitalizacija svakako igra sve važniju ulogu i u...

Tajno zatupljivanje je svrha obaveznog školovanja

Autor: Marina Vulićević Evo jedne subverzivne knjige koja uopšte ne pretenduje da bude takva – „Zatupljuju nas: tajna strategija obaveznog školovanja” američkog pedagoga Džona Tejlora Gata. Govori o štetnosti masovnog...

Vrabac bi se mučio sa orlovima – očekivanja od dece

Autor: Snežana Golić, pedagog i koordinator Razvojnog centra "Faktor"   1 - nedovoljan 2 - dovoljan 3 - dobar 4 - vrlo dobar 5 - odličan Opisi ocena su realno...

Nije fer dati PISA zadatke na maloj maturi

Piše: V. Andrić Ako je školovanje bilo orijentisano na drugačiji tip nastave i drugačiji vrstu znanja, nije fer tražiti od učenika da se snalaze na završnom ispitu sa zadacima koji...