O roditeljstvu nas ne uče u školi, a trebalo bi. Kako da pružite detetu više od krova nad glavom, hrane, odeće i igračaka?

Koje su to osnovne potrebe svakog deteta i na koji način da ih ispunite kao roditelj? Nije dovoljno samo obezbediti krov nad glavom, hranu i igračke da bi dete "imalo sve što treba" Piše: Ivana Sinđić, psihoterapeut

Kada se detetu ispune osnovne potrebe, bazične emocionalne potrebe koje ima, ono će se osećati kao srećno, prihvaćeno i voljeno biće, a takav roditelj, koji čini sve da ih ispuni – može „mirno da spava“ jer je učinio baš ono što je potrebno svakom detetu tokom ranog razvoja.

O bazičnim emocionalnim potrebama deteta i kako se ispunjavaju, piše Ivana Sinđić, diplomirani defektolog, sistemski porodični psihoterapeut i EMDR psihoterapeut (terapeut za traume)


Da li se deca rađaju sa sposobnošću da se vezuju za druge ljude i da vole druge ljude? Deca se rađaju sa predispozicijom za povezivanje i ljubav. Deca se rađaju sa ”klicom ljubavi”.

Novorođenče ne može da vidi celovit objekat . Npr ne vidi još uvek majku i oca kao celovite osobe usled nezrelosti nervnog sistema ali će tu sposobnost u toku prve godine razvoja osvojiti, kako razvoj nervnog sistema i čula napreduje.
Novorođenče može da opaža delove objekata, npr. oseti mirise, toplinu, vidi majčinu dojku pa će tako sa početka zavoleti majčinu dojku, zavoleće toplinu majčinog zagrljaja, zavoleće zvuk majčinog i očevog glasa, a kasnije će zavoleti svoju flašicu, zvuk zvečke i druge zvukove i delove objekata iz svog okruženja.

Ljubav i vezanost za ove delove objekata će se granati sve dok ne zavoli majku kao ceo objekat u momentu kada bude moglo da je opazi kao celovit objekat što se dešava negde između 4-tog i 7-mog meseca života. Ovo se odnosi i na očeve. Zatim se vezanost i ljubav grana na druge ljude iz okoline (bake, deke, drugu decu, kućne ljubimce i tako dalje i dalje, sposobnost za ljubav i vezanost napreduje kroz život).

Kako da pružite detetu više beba u rukama roditelja
Foto: Unsplash/Kelly Sikkema

Dete se rađa neoljuđeno ali sa predispozicijama za oljuđivanje i kroz porodičnu sredinu, a potom širu socijalnu sredinu, dete se oljuđuje i biva sposobno da prihvata socijalne norme ponašanja i da oformljuje kvalitetne odnose sa drugima.

O roditeljstvu nas ne uče u školi, a trebalo bi. Kako da pružite vašem detetu više od: krova nad glavom , hrane, odeće, obuće i igračaka? Mnogima od nas odrastanje se svodilo upravo na te bazične, više materijalne nego psihološko-emocionalne potrebe jer roditelji ili nisu znali ili nisu razvijali svoje sposobnosti da pruže više. Mnogi moji klijenti u psihoterapiji odrastali su sa svim materijalno zadovoljenim potrebama ali psihološki i emocionalno izgladneli.

U ostatku teksta su bazične emocionalne potrebe deteta i ukoliko se trudite da njih zadovoljite , možete mirno spavati sa saznanjem da radite sve kako bi vaše dete razvilo siguran stil vezivanja i imalo dovoljno dobro samopouzdanje i sposobnost da kada odraste funkcioniše adekvatno u socijalnoj sredini.

1. VOĐSTVO I USMERAVANJE. Dete ima potrebu da ga odrasli vode i usmeravaju kako bi osvajalo veštine za funkcionisanje u svetu. Podučavajte decu korisnom ili prikladnom ponašanju. (Primer: Kako nešto tražiti; kako slušati i ne prekidati, kako se pridružiti grupi; manire za vreme obroka; kako pravilno prati ruke i sve to uz mnogo vežbanja.)

2.SLOBODNO IZRAŽAVANJE I PRIHVATANJE OSEĆANJA I POTREBA. Dete ima potrebu da izrazi pozitivna i negativna osećanja kao i da ne bude zbog toga odbačeno ili grđeno , a još gore kažnjeno. Iako mala deca doživljavaju širok raspon emocija, često nemaju rečnik kojim bi označili sve te emocije. Roditelji mogu prepoznati kako se dete oseća i dati mu rečnik koji će to povezati govoreći nešto u stilu: “Vidim da si stvarno ljut. Vičeš i gurnuo si drugara. Drugu decu boli kada ih povređuješ i guraš mada razumem da ti je trenutno teško i da si ljut “. “Prestani!” i “Smiri se!” može učiniti više štete nego koristi. Baš poput ekspres lonca, kad se emocije zatvore, često dovedu do nekontroliranih eksplozija. Mentalno zdravlje ne može se postići ako se emocije ne mogu izraziti. Sila kojom deluju emocije tera ih da nekako izađu iz nas. Mala deca tek uče o svojim emocijama i prirodno su često bez reči ili bilo kakvog uvida u ono što osećaju. Sa zrelošću bismo trebali steći rečnik koji će odgovarati našim osećajima i koristiti ga da ih prenesemo na (nadajmo se) načine s više poštovanja. Ali ovo je krajnji cilj u detinjstvu , a nikad mesto s kojeg počinjemo izražavati osećanja.

3.POHVALA. Pohvala neguje detetovo samopouzdanje i samosvest. Koristeći pohvale, pokazujete svom detetu kako da misli i govori pozitivno o sebi. Pomažete svom detetu da nauči prepoznati koje je ponašanje dobro i da se oseća ponosno na sebe.

4.STABILNOST I PREDVIDIVOST. Deca imaju potrebu da im roditelji pruže predvidivost i stabilnost iz dana u dan. Npr poštovanje dnevne rutine ( ustajanje u određeno vreme, obroci u ustaljeno vreme , vreme za igru i učenje koje je unapred određeno) svakog dana daje detetu stabilnost , a upućivanje deteta u sutrašnje aktivnosti ukoliko su nove i detetu nepoznate (npr. odlazak prvog dana u školu ili prvi put na rekreativnu nastavu) pomaže detetu da smanji strahovanje od novih situacija koje su za njega nove i nepredvidive.

zagrljaj majke i deteta Kako da pružite detetu više
Foto: Freepik

5.LJUBAV, NEGA I PAŽNJA. Rastući uz roditelje pune ljubavi i brige, deca mogu razviti korisne društvene i emocionalne veštine, uključujući smanjenje anksioznosti, sposobnost razvijanja pozitivnih društvenih odnosa sa drugima, povećanje samopoštovanja. Ne samo da će pokazivanje ljubavi deci učiniti da se vaša deca osećaju dobro u vezi sa sobom i svojim odnosom s vama, već će im pokazivanje ljubavi takođe pomoći da se mentalno, društveno i emocionalno razviju u budućnosti. Dakle, bilo da odvojite dodatnu minutu da ih zagrlite svaki dan pre nego što krenu u školu ili ih poljubite pred spavanje svake večeri, to ne samo da će učiniti da se osećaju voljeno u tom trenutku, već će im pomoći i da bolje funkcionišu u odraslom dobu.

6.AUTONOMIJA, KOMPETENTNOST I OSEĆAJ IDENTITETA. Ova potreba zadovoljena je dopuštanjem detetu da obavlja zadatke primerene utrastu i primanjem korisnih, nekritičnih povratnih informacija od roditelja u vezi sa zadacima koje pokušava da obavi. Na primer ukoliko dete ne uspeva da ispravno uradi neki zadatak koji ste mu poverili nikada mu nemojte govoriti ” glup si ” ili ” smotan si ” zato što ste i sami nestrpljivi. Dete ne razume da ste nestrpljivi ali dobro razume i prihvata mišljenje o sebi da je glupo i smotano. Autonomija i kompetentnost kao detinje potrebe nisu zadovoljene kada za dete sve obavlja roditelj ili se od deteta očekuje da ima previše odgovornosti za svoj uzrast (na primer, 6-godišnjak brine o svoj mlađoj deci).

7. IZRAŽAVANJE DETETA KROZ IGRU I SPONTANOST. Igra omogućava : istraživanje i avanturu , razvoj mašte i kreativnosti. Deci daje priliku za zabavu i glupost, umjesto da sve shvataju preozbiljno. Ako imate roditelje koji su vrlo ozbiljni i usmereni ka cilju, možda niste zadovoljili kao mali svoju potrebu za spontanošću i igrom. Ili se možda vaši roditelji nikada nisu igrali s vama zbog poteškoća s mentalnim zdravljem ili su celo vreme radili kako bi zadovoljili finansijske potrebe porodice. To može dovesti do poteškoća u: spontanosti, kreativnosti , opuštanju i zabavi sada kada ste odrasli. To vas može predisponirati za depresiju i druge poteškoće u mentalnom zdravlju i odnosima u odraslom dobu.

8.POTREBA DETETA ZA JASNIM I REALISTIČNIM GRANICAMA. Roditeljstvo treba da se fokusira i na to da deca razvijaju samokontrolu, samodisciplinu i preuzimanje odgovornosti za svoje postupke ali ni sa postavljem granica deci ne treba ići u krajnosti (zanemarivanje ili prestrogost). Postavljamje granica jeste na primer situacija kada zahtevate da dete prekine sa igrom i da počne da radi domaći zadatak ili da krene na pripreme za odlazak u krevet. Neki ljudi doživljavaju malo ograničenja kao deca zbog zanemarivanja roditeljstva od strane njihovoh roditelja ili zbog roditelja koji ohrabruju decu da rade što god žele. Druga deca imaju previše ograničenja postavljenih od strane kontrolišućih ili strogih roditelja. Ljubav, pohvala i prihvatanje zajedno sa disciplinovanjem i postavljanjem granica daće dobre rezultate.

Izvor: psihoterapijasindjic.com

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Pogled kroz ključaonicu braka: Uvek je “onaj drugi” više kriv

“Kada bi on samo manje radio, kada bi ona samo manje komentarisala, kada bi njena mama ređe dolazila, sve bi bilo, da ne kažem - banja”. U realnosti, i kada zagrebemo dublje, postoji mnogo toga što nije tako jednostavno, evidentno i podrazumeva odgovornost i analizu ponašanja oba supružnika. - Piše Ana Jokić, psihoterapeut

Bonton na plaži – nepisana pravila lepog ponašanja koja su u trendu svake godine

Ovo su nepisana bonton pravila na plaži koja bi trebalo da važe za sve, a najbolje da pokažete svojim primerom

Najmudrija srpska poslovica koju treba ponavljati deci tokom odrastanja

Naš narod je bogat narodnim umotvorinama i poslovicama koje se tradicionalno prenose, ali postoji jedna srpska poslovica koju bi trebalo češće ponavljati

Upisna groznica trese Ekonomski fakultet i Psihologiju, pad interesovanja za IT smerove

Godinama unazad slušamo priče o velikom interesovanju za IT smerove na fakultetima čija diploma vrlo brzo nakon završenih studija donosi unosne zarade. Međutim, ove godine je situacija nešto drugačija - beleži se pad onih koji bi da budu programeri u odnosu na ranije, a stručnjaci imaju objašnjenje.

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img