Večiti dečaci svoje godine doživljavaju kao prokletstvo… valjda ne umeju da vole pa ih podsećaju na smrt. Čupaju obrve, farbaju kosu, deca su im “smarači” sa kojima se ne razumeju…
Foto: Pixabay
Piše: Mirko Mitrović, Prvi put s ocem
Prijatno i neprijatno, to su kriterijumi kojima se vode deca. Onda roditeljskim primerom počinju da se vode drugim kriterijumima, danas politički nekorektnim, a to su kriterijumi dobro i loše. I nauče da neke stvari koje su prijatne mogu biti štetne, a da neke koje su neprijatne mogu biti korisne. Kao na primer rad…
Deca prvo čuju za ove pojmove, pa malo kasnije nešto i usvoje, ali tek posle dosta propitivanja i sazrevanja i tek kad se preznoje braneći nešto – onda to postaje zaista njihovo. I onda prestaju da budu deca…
Ako se to ne desi, razvija se takozvani zavisnički karakter.
Vladeta Jerotić je rekao da je ovo civilizacija zavisnosti. Ona se trudi da ima što nezrelije podanike. Jer na prvom mestu zavisnici održavaju ovaj ekonomski sitem. Zavisnici od molova, šopinga, TV-a, luksuza, adrenalina, antidepresiva… pominjem samo socijalno prihvatljive zavisnosti.
“Sad razmišljate da li ste zavisnik? Jednostavan test. Pokušajte da se od objekta svoje pretpostavljene zavisnosti odvojite na nedelju dana. Ako nema apstinencijalnog sindroma, onda ste i lažov :)”
Nekad se odrastanje završavalo oko osamnaeste godine. Danas su deca svim i svačim zaštićena od života, pa kod nekih pubertet traje do pedesete i duže… i onda nam je politička korektnost neophodna za kakav takav red u društvu… društvu zavisnika…
Večiti dečaci nisu imali oca koji bi im pokazao kako je lepo biti odrastao. Kako je veća emotivna dobit kada sami ustanu, nego prijatnost utehe koju mama pruži… zbog oguljenog kolena…
Pošto nisu stvorili nikakvu novu emotivnu vrednost, oni se suštinski nikad nisu odvojili od svoje majke. I u svakoj ženi traže mamu. I žene ih prihvataju jer su zabavni, ali posle nekog vremena ne znaju šta bi s njima…
Večiti dečaci svoje godine doživljavaju kao prokletstvo… valjda ne umeju da vole pa ih podsećaju na smrt. Čupaju obrve, farbaju kosu, deca su im “smarači” sa kojima se ne razumeju… kad ženine strije jednog dana postanu nepremostiva prepreka za seks sa njom, shvate da su samo tu vezu i uspeli da ostvare…
Oni drugi, odrasli muškarci, prihvate svoje godine kao dar tokom koga mogu da nauče mnoge stvari… jedna od njih je razumevanje drugoga… jer za razumevanje trebaju godine… pa onda dođe poštovanje… pa prihvatanje… bez obzira na mane, vrline, zrelost, različitost… pa tek onda posle dosta zajedničke muke, znoja, radosti, uspona i padova, dođe i ljubav.
Izvor: Prvi put s ocem
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: TATATATIRA!
Sinu nije mogao da priušti školsku torbu pa ju je napravio sopstvenim rukama
Ako neko zaslužuje nagradu za oca godine, onda je to tata iz Kambodže koji je svom sinu školsku torbu napravio sopstvenim rukama jer onu iz prodavnice nije mogao da mu...
Gde si oče?
Poštujem rad umetnika Strome, zato što se hvata u koštac sa teškim temama, koje bi ljudi radije izbegli, poput zavisnosti od interneta, terminalnih bolesti i samoprezira. I u ovoj pesmi,...
Očevi koji uzimaju roditeljsko odsustvo na kraju žele manje dece?
Novo istraživanje provedeno u Španiji pokazalo je da očevi koji uzimaju roditeljsko odsustvo kako bi ostali kod kuće s decom, na kraju žele manju porodicu. Naime, u ovoj je zemlji...
Мирко Митровић,”Први пут с оцем”: Десет година заједнице која зближава тате и децу
Мирка Митровића познајемо пре свега као оснивача родитељске заједнице Први пут с оцем, која је до сада организовала око 70 кампова, такмичења, хуманитарних акција, сплаварења… Тaкође он је муж, отац...
Nema komentara.