Autor: Boris Pišot
Tokom aprila i maja meseca, imao sam nekoliko izleta sa školskom decom po pitomim planinama i brdima Srbije. Vremenske prilike su bile takve da smo išli isključivo na jednodnevne izlete, koji su podrazumevali pešačenja od par sati i obroke na otvorenom.
Cilj ovih izleta nije bio samo odvajanje starijih osnovaca od sedenja za računarom i nabijanje kondicije, već pre svega edukacija za bezbedan boravak na otvorenom, kao i posmatranje rada u grupi okupljenih dečaka i devojčica.
Brižni roditelji i njihovi saveti
Pođimo najpre od susreta sa roditeljima, koji obeshrabruju ne samo decu, već i vodiče. Da parafraziram nešto rečeno u filmu o našim naravima: “Deco moja, kakve roditelje imate, više bih voleo da su to roditelji neprijatelja nego vaši.”
Enormna količina roditeljske brige i kuknjave, kojoj smo bili izloženi mi instruktori i planinarski vodiči, više je nego poražavajuća. Jednom rečju deca odrastaju u sterilnoj tvrđavi daleko od svega normalnog za taj uzrast – igre, prljanja, samostalnosti, avanture, prirode, zemlje i neba. Uz to, u prisustvu roditelja deca su vidno ukočena i nesigurna. Roditelji brinu kako će se deca sačuvati od vukova, medveda, izgladnjavanja, kiše, opekotina, blata, trave, šume, potoka…. Čudna lista opasnosti koje vrebaju decu u prirodi nedaleko od grada.
„Deca odrastaju u sterilnoj tvrđavi daleko od svega normalnog za taj uzrast – igre, prljanja, samostalnosti, avanture, prirode, zemlje i neba.“
Naredno gorko iskustvo su saveti koje roditelji daju deci pre ulaska u autobus i koji zvuče skroz katastrofično: “Čuvaj se zmija i divljih životinja… Pazi se gromova… Nemoj da poletiš sa vrha planine u ambis… Budi miran…” Sve to prate tužni pogledi odvajanja, valjda zato što deca sama odlaze “u smrtonosne divljine Divčibara”.
Komunikacija
Međusobna komunikacija dece tokom prvih sat-dva uopšte ne postoji. Umesto nje, prisutna je komunikacija u kojoj dominiraju mobilni telefoni i igrice, kao i otuđeno bivstvovanje u grupi sa slušalicama u ušima. I kasnije tokom izleta, deca se teško odriču mobilnih telefona. Postepeno, ta zavisnost lagano nestaje tokom boravka na otvorenom, ali jedan manji broj dece se žestoko opire gašenju mobilnih i muzičkih
uređaja.
Ne vidim zasto bi uopste boravak u prirodi bio imperativ da li je neko idiot kako vi kazete ili ne jer evo ja do moje 18e nikad nisam boravio u prirodi a opet sam svo to potrebno znanje za kampovanje pokupio sto iz knjiga/filmova/serija/stripova..pa jednom da neko procita zagora mislim da je dovoljno..mislim da je ovde opet veci problem sto su se sama deca otudjila od knjige za sta opet treba okriviti roditelje koji su im gurnuli aparaticke u ruke a ne budibogsanama razlog da nikad nisu kampovali i imali kontakt sa prirodom..i uzgred budi receno nikad ne bih nabijao noge u torbu..idiotski je..
Svaka čast na komentaru, iz tvog posta mogu da zaključim da si povalio sve ženske iz filmova za odrasle koje si odgledao, dovoljno je da odgledaš reklamu iz topšopa pa da postaneš vrhunski moler, stolar ili šta se već reklamira… naravno izostavio si velikog bleka, najbolji vrsni mesari su upravo postali čitajući velikog bleka, lovili bizone i sušili meso na vatri koju su upalili uz pomoć 2 kamena.
Impresioniran sam…
Pa bravo :)! A kad nemas devojku ti odes na sajt za odrasle posto je to isto.
decko ti si jedno blaze retardirano dete od teze retardiranih roditelja koji su te vaspitali , mogu misliti kakva ce tvoja deca tek biti …
Stprmbringer, tvoj post je upravo skolski primjer neznanja i i gluposti. Pretpostavljam da znaš da voziš avion. Gledao si mnogo puta filmove, vjerovatno se i vozio avionom. Dokle god budemo držali djecu pod stakleno zvono, dotle ćemo od njih praviti nesposobne idiote.
Mogu se čitati knjige,ići na internet,gledati TV ali nema znanja bez prakse. Tako smo počeli dobijati „stručnjake“ koji su tek,nekeko,stekli diplomu,a nemaju veze sa stvarnošću. Takvi dobijaju bitne funkcije i položaje i onda brljaju. To je jedan od razloga za stanje u našim društvima. Nisu za život u šumi-to je nezgodno ali je strašno što su i za život u kući nesposobni. Teško ćemo negde videti mlađu osobu pored šporeta,vešmašine,pegle li nedaj Bože sa nekim alatom u rukama,sve će to mama,tata,deda,baba… Njihova budućnost je sport,menadžerstvo,ekonomija,trgovina,bankarstvo,politika ili neka druga hladovina(brzina x krivina = hladovina). Odakle nam mleko? -Iz „Maxija“. Odakle nam paradajz? -Iz „Rode“. Nema više krava,bašte,kokošinjca,šupe za drva… E neko će morati i to.
Pravi cilj ovog teksta je sto se mora uspostaviti ponovo veza sa prirodom koja je vec neko vreme prekinuta, jer koliko god mi filozofirali o ovom clanku i slicnim tekstovima i koliko god mi „znali bolje“ o svemu, ipak smo mi deo te prirode i moramo nauciti da zivimo u skladu sa prirodom, nauciti da cenimo prirodu i nauciti da mi nismo njeni vlasnici, vec samo deo nje. Ako znamo da zivimo u skladu sa prirodom, da ona nije za nas neki nepoznat, stran ili „strasan“ pojam koji smo samo videli u nekim emisijama ili u stripu…izgradjujemo sebe kao licnost i postajemo svesniji zivota oko nas…
Svaka čast za tekst!!!! Potpisujem sve što si naveo! Deca nam definitivno rastu u idiote i sami smo krivi za to! Totalno su nesposobni za život osim što smo „ponosni“, naravno glupo ponosni kako sve znaju već sa par godina oko kompjutera!!! A onda kad se desi neka kataklizma e onda će nažalost da se vidi svaki oblik neznanja i nesposobnosti! Pa samo pogledajte bilo koji survivor bilo gde u svetu po 10.dana neznaju vatru bez šibice da upale!!!
Svaka čast za tekst!!!! Potpisujem sve što si naveo! Deca nam definitivno rastu u idiote i sami smo krivi za to! iTotalno su nesposobni za život osim što smo „ponosni“, naravno glupo ponosni kako sve znaju već sa par godina oko kompjutera!!! A onda kad se desi neka kataklizma e onda će nažalost da se vidi svaki oblik neznanja i nesposobnosti! Pa samo pogledajte bilo koji survivor bilo gde u svetu po 10.dana neznaju vatru bez šibice da upale!!!
Odlicann tekst.
Odgajamo decu nesposobnu za zivot, stitimo ih od problema, od losih stvari, sve u stilu „naucice ih zivot na sve“, a onda kad nam to dete odraslo pod staklenim zvonom zivot lupi po glavi, ne zna gde bije.
Ubijamo im kreativnost, mastu, zelju za igrom, jer „ce se isprljati“, „odrati kolena“, „pocepati patike od 6000din“…
Pogledam po parku, sve i jedno dete uzrasta do 7 godina se NE IGRA! Njih animiraju mame, tate, babe, dede, dadilje, osmisljavaju im igre, nalaze drugare, vode za ruku preko kamenja, ne daju im da budu deca, da pipnu, da istraze, da promisle i smisle.
Svaki dan se vratim sa detetom iz parka umazana do glave, svaki put me suprug doceka pitanjem „pa dobro pobogu, sta radite vas dvoje u tom parku?“, ja uvek kroz osmeh kazem „igramo se“ 🙂
Kritikuješ druge zašto animiraju svoju decu a ti se prva igraš sa svojim detetom. Kada bi svaki roditelji pusti svoje dete možda bi se ona sama i zaigrala.
Nazivati bilo koga idiotom je neumesno i nevaspitano. To prvo.
Drugo, ja obozavam boravak u prirodi, prirodu i sve njene tajne, bica koja je cine i procese koji se u njoj odvijaju. Zato sam zavrsila biologiju. Pet godina nakon diplomiranja sam bila na birou. Nema mesta za profesore u Vojvodini, naucne institucije ne postoje u Srbiji, a na fakultetu sam imala manjak veza i rodjaka. I sta sad? Morala sam da ucim i da se usavrsavam naknadno, kako bih svoje parce hleba pronasla gledajuci u erkran kompjutera. Bivajuci takozvani idiot, sa slusalicama u usima da bih se izolovala od ostalih u kancelariji, kako bih koncentrisano radila svoj posao. Ovaj idiot sa ove strane ima 400 odbijenica sa konkursa. I ovaj idiot ce, sutra, svoje dete da usmerava vise ka IT, nego ka istoj gresci koju je sama napravila. Na izlete mozemo i iz hobija. Da studiramo nesto iz hobija je jednostavno glupo.
Evo jednog glupog coveka koji je zavrsio 3 godine fizike, a zatim se upoznao sa astrofizikom i prebacio se na prvu godinu astrofizike i zavrsio je (dok je u isto vreme radio i brinuo se o bolesnim roditeljima).
Zaradjuje lepo od IT-ja koji je zavoleo kada je imao 12-13 godina. Mislim da mi upravo fakultet daje dovoljnu sirinu da shvatim i resavam razlicite vrste problema. Shodno tome … upisite i zavrsite ono sto volite 🙂
Ima istine u svemu ovome, ali teksa zestoko vredja i decu i roditelje! Ja sam odrasla na selu, medju zivotinajma i u prirodi, isla sam i u sumu i na njivu, ali nikada nisam prespavala u satoru ili na otvorenom, a imam 35 godina! Roditelji salju decu u prirodu da o toj prirodi nesto nauce, ali ne da padnu, dobiju zuljeve, dozive povrede ili da budu mokrih nogu i odece. Zato, preispitajte malo svoje stavove, postovani autore, pisete kao partizanski nastavnik fiskulture. Zivimo u 21. veku a ne u filmu „Tito i ja“.
Iznenadila bi se kako u vanrednim okolnostima (autor je naveo primer poplava) taj 21. vek sa svim pogodnostima nekako brzo prestane da postoji…
Ono što mi se ne dopada kod teksta i što je neuviđavno je što, realno, niko ko se nije organizovano bavio planinarenjem, orjentiringom ili sl. ne zna da uradi većinu ili ništa od stvari sa spiska, čak i ako je provodio vreme u prirodi, hvatao zmije i bio pun ogrebotina i modrica. A pre 40-50 godina živela je generacija koja je odgajila generaciju današnjih roditelja, ne pada iver daleko od klade. Ali sa poentom se slažem.
Za one koji se plaše: pustite decu makar na terenčetu da uprljaju ruke, da uđu u pesak, da dobiju koju mordicu, žulj, i ogrebotinu i samo pokušajte da ne dramite. Videćete da STVARNO nije ništa strašno i da korist nadmašuje rizike.
Ali osim straha, postoji i faktor da je roditelje sramota da im se dete isprlja i nabaci crno ispod noktiju, a s druge strane misle da je sofisticirano kada pilji u telefon, konzumira đubre hranu koja je skuplja od jabuke ili banane, pa je samim tim sigurno i bolja… E to je već problem ozbiljnijih malograđanskih kompleksa i problema u glavi. Za zemlju gde većina stanovnika velikih gradova nije tu ni dve generacije i verovatno baš zato, jako smo se potrudili da pobrišemo nazadnu ne-21.vekovnu prirodu iz života naše dece.
samo cu reci da imam 23 godine i da od svoje 15. godine letujem sama, u kampu (sator, priroda, zmije, bube i ostalo) i zahvalna sam svojim roditeljima sto su me pustili, i sto su imali poverenja u mene a najvise od svega im se zahvaljujem sto od mene nisu napravili nesposobnog idiota. A jos sam i zensko. Imam gomilu drugara koji ne znaju sator da postave, vatru za rostilj da raspale, a kamoli da se snadju u prirodi. Spavanje u satoru, jos ako pada kisa i minimalno propusti negde voda je ravno najgorem horor filmu, i u toj situaciji bi se ubili najradije.
Jako dobar tekst .Danasnja deca su definitivno otudjena od prirode ,…kompjuterske igrice i mobilni telefoni su korisni ,ali celodnevno kuckanje po istima je totalno suludo .Ne mogu da razumem roditelje koji kupuju deci skupe telefone ,..treba da ga imaju da mogu da posalju poruku i da se jave ,..ja imam 32 godine i kao mala stalno sam se igrala u prirodi i obozvala da budem na otvorenom ,…i svi smo kao klinci imali ofrebotine i rane i bili musavi zaprljni i imali smo mnogo kvalitenije detinjstvo od danasnje dece .Porazavajuce je sto enormna velicina dece ne boravi u prirodi , i potpuno su nezaintersovana da boreve u istoj ,ali zato izuzetno dobro svi barataju tehnikom .izuzetno .Moj bratanac koji ima 12 godina obozva prirodu i zna i da nalozi vatru da isce drvece,da napravi skloniste od drvece i beskrajno uziva u tome ,..i redovno se dogadka kad izadje napolje da se vrati razocarn sto nema sa kim da se igra ,jer posle nekog vremena se svi pokupe da igraju igrice ,…prazavjuce je sto su nam deca takva jer to nam je ogledalo naseg drustva .
Ja obozavam prirodu i boravak u njoj, majka sam troje dece i kad god sam sama u prilici volim da setam po prirodi, isprljam se i izgrebem…sto se dece tice tu treba pratiti afinitete, jednostavno nisu svi ljudi odusevljeni prirodom i nemaju interesovanja vezana za nju. Evo moje najstarije dete nema i nikad nije imala strah ni od cega sto je zivo…hvata skakavce, bubamare, leptirice, mrave…sakuplja puzeve i gliste kad padne kisa i sve to uz gomilu pitanaj o tome sto je nasla….uziva kad sakupljamo lekovito bilje za caj, pecurke, posmatramo ptice…kuca nam je puna zivotinja zbog nje…ona sad ima 7 godina. Njen brat medjutim place kad hoda nizbrdo ili uzbrdo…ne sme da udje u travu koja mu je do clanaka a kamo li da uhvati nekog insekta..on je taj kompjuterski tip….sa 2 i po je vec odlicno koristio tablet racunar, sad ima 3 i po. Ne zanima ga ni malo ZOO vrt, safari parkovi i slicno…cim se dohvati klupe trazi telefon da se igra…tako da nisu oni drugacije odgajani jednostavno imaju interesovanja takva kakva imaju. U svom poslu imam kontakte sa decom od 3 godina pa navise i mogu vam reci da u uzrastu od 3 godine sva deca znaju da koriste smart phone i tablet ali kad im pokazes seme i kazes da iz te jedne semenke moze da izraste drvo svi slusaju sa nevericom i iznenadjenjem…
ne spadam u tu grupu tih roditelja mlakonja koji nedaju na svoje dete kap kise da padne,vise sam za varijantu robinzona,prisustvujem dosadnim sastancima u skoli gde roditelji stalno KMECE za decom kao da su kraljevi a ne deca ,moraju da nose mobilni.original patike bla bla,sve moraju samo nesmeju da budu deca.da li ce od njih ikad biti ljudi pitam se?!jos ako je musko u pitanju bogami tesko!vojska je bila zakon.treba opet uvesti
Hm..vidim ja da pojedinci izgleda pojma nemaju o cemu pisu ili pak o samoj temi. Hajde da malo postavimo stvari na svoje mesto, realnije, umesto da prepisujemo jedni od drugih stavove , sugestivno i samo zato sto je mozda „in“ da se misli drugacije ili pakm kontrira. Pojasnicu malo bolje. Odrastao sam na selu, kasnije pola zivota proveo u gradu..ali sada ponovo zivim na selu, tako da sam sasvim sigurno merodavan da uporedim oba nacina zivota. Odrastao sam u porodici i sa ocem koji je vise boravio u prirodi i na reci nego kod kuce ( i danas je tako ) .. Samim tim sam i ja ( mozda zbog njega ili pak jednostavno zato sto sam tako rodjen ), i sam zavoleo prirodu, zivotinje i sl.. Zbog te iste prirode i zivotinja sam naucio da tecno citam i pisem oba pisma ( cirilicno i latinicno ) daleko pre predskolskog uzrasta vec pre pete godine ( mozda je to sada u ovim generacijama i „normalno“..ali u vreme kada sam ja odrastao to se ipak smatralo “ naprednim „..a sve zato sto sam od oca dobio neke enciklopedije o prirodi i zivotinjama koje sam zarko zeleo da procitam i da saznam sto vise. Tako je i bilo..Pre skole sam poznavao sve moguce zivotinje, ptice ( i na slikama i da ih uzivo prepoznam i svasta o njima ispricam ) i znao bezbroj stvari i prirodi jer sam non stop boravio u njoj..Otac me je naucio mnogim stvarima ( ne bih bas rekao doslovno da je u pitanju prezivljavanje u prirodi u holivudskom maniru, pogotovo ne za te godine..ali..mozda prilicno blizu ). Do danas sam zadrzao taj i takav stav prema prirodi i zivotinjama. Danas se bavim i fotografijom pa svaki slobodan trenutak koristim da budem u prirodi a i sama priroda je najvazniji motiv na mojom fotografijama. Ipak, iako sam sve to naucio, stekao, doziveo i preziveo sve „zamke i opasnosti“ prirode, sasvim sigurno moj otac nije dozvolio da se povredim, da “ MORAM da pokisnem“, da “ se ubodem“ i sl..da bih nesto naucio. Mislim da je takav stav cista uvreda za normalan intelekt ljudi koji imaju mozga da malo razmisljaju o svojim postupcima i okruzenju. Naravno, dete sa par godina starosti ( pa i starije ), sasvim sigurno ne moze da dovoljno racionalno shvati svet oko sebe, ali je zato potreban neko ko ce kroz ulogu mentora da ga vodi i redom ukazuje na stvari i pojave iz njegovog okruzenja i pritom ga usmerava na pravi put adekvatnim obasnjenjima, primerenim njegovom uzrastu.. Uprosceno receno..pa zar cete dete vaspitati da se pazi podivljalih pasa tako sto cete dopustiti da ga neki od njih ujede , ne bi li ga to „naucilo pameti“ ?! Zaista, o cemu neki ovde govore. Molim vas, ne mesajte “ babe i zabe „. Ovo je samo banalan primer a takvih mogu da nabrojim mali milion a kladim se i svako od vas, a samo je potrebno da malo realnije sagleda situaciju i dozvoli sebi da to najpre sebi prizna kao realnost, umesto da povodljivo zastupa stavove trecih lica, po inerciji i ko zna kojoh jos razloga. Tvrdim, i stojim iza toga..da posedujem OGROMNO iskustvo i znanje o prirodi..a da u celom svom zivotu imam samo par manjih povreda..i to par nekih koje su se dogodilo sasvim slucajno i totalno nepredvidivo posto su ih uzrokovali nepredvidivi faktori protiv kojih nije moglo da se deluje preventivno ( jako vazna rec / pojam, i na nju treba obratiti posebnu paznju a do nje se dolazi ucenjem o nekoj pojavi i sl. da bi je kasnije lakse prepoznali, savladali i sl. ) , ali sam ipak za njih bio dovoljno spreman da predupredim jos ozbiljnije posledice upravo zato sto sam na vreme naucen. To sto nisam povredjivan, patio, mucio se, razboljevao se u sumi i sl..ne znaci da nisam nista naucio i da sada nemam iskustva. Poenta je zapravo naci odgovarajuci balans i nacin da detetu sve to objasnite i predocite mu potrencijalne posledice ukoliko se deluje na ovaj ili onaj nacin, kao i sve potencijalne rizike koje priroda sa sobom nosi ( a nosi ih – da se ne lazemo, jer priroda nije samo gradski park u kom se setaju pitome kuce i cvrkucu pticice )..Naravno da dete ne treba plasiti i preuvelicavati stvari i opasnosti, vec je potrebno sve predstaviti upravo onakvim kako jeste..bez ulepsavanja ili pak umenjenja opasnosti “ da se dete ne uplasi i odustane“. Ne..poenta je da se dete upozna sa realnim stanjem jer samo tako moze da adekvatno upozna pojavu, bica, okruzenje i sl.. i tako se pripremi na pravi nacin. Ako detetu npr. lepo objasnite da sedeci na kisi bez zastite ..moze da se prehladi..to dalje da mozda implicira nesto ozbiljnije..pa mozda to bude upala pluca..sto dalje moze da implicira da mora kod lekara..pa duze lecenje, boravak u krevetu, .pa mozda manje vremena za igru, druzenje..i sl..( da ne govorimo o samoj patnji i boli koja moze da prati bolest ), a na kraju krajeva i za ponovno druzenje sa prirodom, dete ce vec tada samo poceti da razmislja i pamti da je to lose jer ce ga moguce posledice odvojiti od nekih dragih stvari, pa ce i samo pokusati da obrati paznju da to predupredi kako god je moguce, tako da necete morati da mu kazete da mora da uradi ovo ili ono,..ili pak “ da se zavije u najlon“ dok kisa prodje i sedi ispod drveta ( sta ako nema najlona ?..nije to pesmica da se uci napamet – pa i ione se bas ne uce tek tako napamet.. ), vec ga treba nauciti da razmislja i prilagodjava se samom okruzenju, improvizuje..pa ce mozda naci neku supljinu u drvetu..ispod stene..veliki i siroki list i sl…umesto da ga plasite i “ na silu “ naterate da nauci..ili pak da ga ostavite da to iskusi na svojoj kozi . Da se razumemo,..ionako ce sasvim sigurno u zivotu naici na priliku da pokisne, ubode se i sl..i bez vaseg forsiranja toga u „edukativne svrhe “ ..( jer necete moci da budete sa njim svakog trenutka -a i ne treba ), tako da je ipak na vama da smanjite taj broj i svedete samo na one „neminovne“ ( posto cete tako i sami sebi mozda smanjiti potencijalne probleme ), jer sasvim sigurno nece biti imuno na te dogadjaje..te ne vidim razlog da mu se „vestackim putem“ povecava mogucnost dozivljavanja nekih stvari umesto da se to vreme iskoristi da se dete edukuje kako da se ponasa u takvoj situaciji ako do nje dodje usled nekog stranog faktora.. Na taj nacin, em cete mu pomoci i nauciti ga sta da radi, em cete smanjiti mogucnost povrede a on ce ako se tako nesto vec desi, svejedno biti ucesnik tog dogadjaja ali sa tom bitnom razlikom da ce biti znatno pripremljeniji i samim tim zasticeniji a nece znati nista manje ( sta vise ), nego da je u to usao nepripremljen pa naucio na tezi nacin … Danas sam i ja otac dvoje dece i trudim se da ih naicim principima realnog i logickog razmisljanja, upoznavanja realnog stanja i nacina kako sta funkcionise svuda oko njih..pa i u prorodi..pa cete na taj nacin cesto detetu dati ideju da samo smisli neki nacin ako iskombinuje znanja, umesto da ga naucite da napamet ponavlja neku naucenu radnju koje se pritom mozda oslanja na odredjene okolnosti, opremu i sl..( npr na kampovanju )..a sta ako ostane be tih sredstava na koje je doslovno nauceno a i dalje ne razume samu prirodu kako funkcionise ? Pa..u tom slucaju sve pada u vodu i ponovo dolazimo do zakljucka da je takav pristup pogresan. Naravno da se slazem da su danasnja deca zaista drugacija od nasih davnasnjih generacija ( i tek ce biti , vremena se menjaju pa i potrebe..)..i zaista se treba truditi da ih vratimo prirodi koliko je to moguce..ali isto tako ne i po svaku cenu i na nacine koji su bili predmet moje reakcije ovim tekstom. Na kraju krajeva, zaista postoje nacini i za drugaciji pristup a isto tako..mora se uzeti u obzir da jednostavno i svi ljudi nisu istih sklonosti.. tako da..eto..mozda bas vase dete nece voleti prirodu jednostavno zbog takve genetske predisponiranosti..i onda nece pomoci „bacanje u mracnu sumu “ da se oslobodi straha, vec ce to napraviti kontra efekat..Znaci..svako je dete prica za sebe ( ne postoji univerzalni recept ) i roditelj poznajucu svoje dete ( izmedju ostalog zato i jeste roditelj )..treba da odabere najbolji put da tom detetu pridje i izvede ga u prirodu, nauci ga necemu ( ako i sam zna )..Iz tog arzloga, roditelj takodje mora da bude spreman na neka odricanja, da ima debele nerve, strpljenje, volju, vreme i sI . Na kraju, takodje tvrdim da nije tacno da nove tehnologije i ljubav prema prirodi i boravak u njoj ne idu zajedno, posto sam ocigledan primer ( a verujem da nisam jedini ), da nije tako. Zaljubljenik sam i u tehniku, racunare i sl.bavim se time i sl..ali uz odgovarajucu svest o svom okruzenju kao i samokontrolu ( a to je bas ono sto se uci u detinjsvu ), sve se moze uskladiti i pomiriti..tako da ne robujte predrasudama i kliseima, vec najpre samostalno razmislite i na kraju krajeva isprobajte. Mozda se prijatno iznenadite. Uzivajte. Hvala na citanju !!
Sve receno u ovom komentaru. Dugacak tekst ali sadrzajniji i sa bitnijom poentom od komentarisanog pocetnog teksta. Bravno! Istaknute sve vazne stvari:
1) Da decu trebamo da naucimo da sama prepoznaju, razmisljaju i improvizuju.
2) Da tehnologija i priroda nisu medjusobno iskljucive.
3) Da je svest i prevencija bitnija od vestackog izazivanja rizicnih situacija
4) Da je znanje, informisanost i pripremljenost bitnija od rambo-kaskaderskog-pristupa.
U zivotu sam se aktivno bavio i alpiniznom, i ronjenjem i speleologijom, ziveo i u gradu i na selu, bavim se elektronikom i programiranjem profesionalno, ali kao roditelj imam nameru da kod deteta, uz postovanje afiniteta samog deteta, razvijam svest i ljubav i prema prirodi ali i prema tehnologiji.
Sigurno ne na nacin opisan u originalnom tekstu (koji ismeva i marginalizuje realne opasnosti umesto da nauci dete cega i kako da se cuva), vec na nacin opisan u prethodnom komentaru.
Nema sta da se kaze… edukativno instant nabijanje prirode na tehno-generaciju uz strucno razmatranje fobija i sposobnosti snalazenja srpskom metodom: preko kolena. Zakljucak se sam namece da su deca idioti. Jos su veci idioti roditelji. Samo nije idiotska metodologija i stav onoga koji o ovome pise, ne znam zasto li se time uopste bavi? Valjda nije bilo dovoljno jakog kvantnog skoka za nesto drugo.
Prijatelju, ja ti ne bi dao moje dete ni da ga pogledas. Cik ako smes odobri komentar.
kao roditelj smatram da je dovoljno nauciti decu da uzgajau drvece,cvece da vole prirodu to se moze uraditi i u basti ili parku nepotrebna su kampovanja i sve te stvari da bi neko naucio da postuje prirodu.Naravno boravak na vazduhu je ok i treba ga sto vise praktikovati kroz igru sa decom loptom, setnjama….
Molim sve roditelje koji podržavaju ovaj tekst, a pišu loše o roditeljima i deci koja ne poznaju prirodu, da napišu koliko puta su svoje dete vodili u šumu i noćili tamo sa detetom i učili ga bar ono navedeno u tekstu?
Verovatno niko. Hvala
Autor teksta je trgovac koji uvozi i prodaje skupu opremu (noževe, kremenje, sekire, pribore za oštrenje i sl.) koju plasira na tržištu kao neophodnu za boravak u prirodi.
Izuzev tgore navedenog, njegove reference za bilo kakav rad sa decom, kao ni bilo kakve dodirne tačke sa instruktažom ovog tipa ne postoje.
Možda bi dete bilo manji idiot ako bi mu tata kupio nož koji autor prodaje?
Imam 26 godina, jos uvek nemam decu ali se slazem sa poentom ovog texta (pri tome ne mislim da to mora biti konkretno koriscenje sekire, testere ili kampovanje na divcibarima), ali kada god u drustvu mojih prijatelja koji vec imaju decu iznesem taj stav, svi mi glasno obruse, „vidces kada budes imala svoje dete“….Da li ce stvarno biti tako? 🙂
Glupa tema po meni ….U porodici roditelji su odgovorni za obrazovanje svog deteta …Ako ga nauci od malena da igra komp i ostalo normalno da ce biti „idiot„ ili kako vi vec zovete to treba malo da se interesujete za svoje dete …Nauciti ga lepim stvarima dok je mali.Moze i komp i ostalo ali umerenije dok je mali… 😀
Da li je moguće da ovoliko roditelja odobrava i kliče tekstu koji u naslovu decu naziva idiotima?
A sta reci da vec odavno nije receno:
https://www.youtube.com/watch?v=xos4codosHQ
pre 40, 50 godina ljudi su živeli drugačije od nas. njihova znanja su bila PRILAGOĐENA načinu života. naravno da je bilo normalno da deca znaju da upale vatru ako su živeli u kućama gde je moralo da se loži. sada živimo u tehnološkom društvu. ja idiotom smatram nekog, ko ne zna da koristi računar, ne zna strani jezik, nema vozačku dozvolu…paljenje vatre i podizanje šatora je HOBI a ne nešto što moramo da znamo u savremenom svetu.
moja ćerkica nema još dve godine a odlično barata računarom. zna sva ćirilična i latinična slova. zna da broji do 20. TO SMATRAM NORMALNIM. a ako želi da se služi sekirom, to može u slobodno vreme, a i NE MORA.
pardon, greška u kucanju…nema još tri godine 😀
Ovo o čemu se priča sam doživeo u vojsci. Moji „saborci“, su bili gomila idiota iako je to bila elitna jedinica, tj jedna u koju ne može ulaziti makar ko… na pasuljanama, 40 stepeni upržilo, nigde drveta, i pola njih nema vode. Nisu se setili jutros da sipaju, a znaju gde se svaki dan ide… To je elementarni primer samo, bilo je jako mnogo pokazatelja koliko ne umeju da razmišljaju, a to nije generacija ove sada dece koja su još gora jer su još manje videli prirodu.
Mi koji smo odrasli u tri rata i pod sankcijama, u oskudici svega normalnog, ispada da smo imali kvalitetnije detinjstvo od njih jer nismo imali internet i mobilni.
Slazam se… proslog proleca sam se sablaznula nad jednim dogadjajem, naime kroz prozor stana u prizemlju gde zivi majka sa dvoje male dece sam cula kako dete uci o ljubicicama . Ispod prozora se sve plavi i sareni od ljubicica , mirise na sve strane a odvratna mama nije izvela dete samo par koraka iz zgrade nego mu opisuje sat vremena i pokazuje prstom u papir da mu objasni kako izgleda ljubicica , pritom ga je par puta cusnula po glavi rekavsi da je glup … IDIJOTI su roditelji a ne deca !
Autor je divan. Bravo, bravo!
Ipak, da bi saznanje bilo potpuno, pozeljno je da dijete ugrize npr. zmija ili da ponekom djetetu slomite nogu ili ruku, izvadite oko…. Tako ce ostala djeca da nauce kako pruziti prvu pomoc u, posebno vazno, prirodnom okruzenju.
Posebno sam zadivljenima komentarima koji obiluju pravopisnim greskama i zivotnim poukama.
Prosto ne verujem sta citam u komentarima, Vi koji ste se nasli uvredjeni da ste idioti sami ste se pronasli niko vas nije stavio na to mesto vec vi sami… Pre 20 dana sam prijavila osmogodisnje dete u kamp pod satorima upravo iz razloga da nauci sta je priroda i kako preziveti u njoj…zasto mislite da ne moze da se desi opet nesto sto moze da nas izbaci i vrati u vreme od pre sto godina kada si morao da prezivljavas u prirodi, nisu to filmovi o rambu vec realnost koja moze da se desi a nasa deca nece biti spremna… Vecina zivi pod staklenim zvonom zasticena od svega pa i od svesti koju treba da razvijaju. Toliko nam je priroda sve podarila i za zivot i za zdravlje a ljudi se otudjuju od nje skrivaju se u cetiri zida i sve su bolesniji …prvo za sta potegnete kada vas nesto boli ili se blago zakasljete i kinete je farmaceutski lek i strpate u sebe hemiju a nema te pojima da svakodnevno gazite kad izadjete napolje po gomili prirodnih lekova i jestivih biljaka jer vas niko nije naucio i mislite da je korov. A nadjete za shodno da se uvredite da ste idiot… pa neka ste… jer su vam isprani mozgovi u sistemu koji vam se namece i jer ste puni kompleksa da ste veci od drugih i bolji od drugih….(to su vas sigurno vasi roditelji naucili)…sigurno se prepadnete od napustenog psa na ulici jer je on boze moj lutalica, a ne vidite ga da je i on bozije stvorenje kao i vi koje ima dusu mnogo vecu nego covek, pa ga sutnete i oterate umesto da ga nahranite iiiii tako u nedogled se stvaraju idiotske generacije…gde je ovome kraj. jos mi kazite kako je sistem u pravu da treba dete uciti da je normalno da bira kojeg je pola da li ce biti decak ili devojcica a nije normalno da ga pustis da oseti ono sto je prirodno i ispravno da se posece, ubode, pokisne, i prezivi!!!
Odličan tekst! Direktan i osvešćujući.
Све сам неписмен коментар до неписменог коментара … Засто се, ох засто нисмо описменили када је требало? „Децак или девојцица“, „посеце и презиви“ …
Наравно, први це каменом да се баце они неписмени 🙂
Je li ovaj tekst reklama za svemogućeg alpinistu koji će naučiti decu da se bore sa medvedima i tigrovima i spavaju na -30 na otvorenom? Ako je tako, konsultujte malo idiote koji rade u marketingu, nije trebalo da ciljnu grupu nazivate uvredljivim izrazom “idioti“, poštovani alpinisto.
Kakav si TI idiot… Nalupetao gluposti i ostao živ..
Bravo
Pa i nije normalno, a ni potrebno da zna sva ćirilična i latinična slova u tom uzrastu. Znači da joj je nametnur računar