Piše: dr Branimir Nestorović
Danas je plastika neizbežna, u njoj držimo vodu, mleko za bebe, namirnice. Da li znamo kakva je to materija? Da nekakav problem postoji, postalo je jasno kada je Američka agencija za hranu i lekove (FDA) izdala pre desetak godina upozorenje o zabrani bisfenola A (BPA) u bočicama za bebe. Godine 2010. je promenila ovu odluku, i savetovala smanjeno izlaganje ovoj hemikaliji, iako postoje brojne studije o njenoj toksičnosti kod životinja.
Ovo je veoma zabrinulo potrošače, posebno ako imamo na umu da 93% američke populacije ima izvestan nivo BPA u serumu. Bisfenol A se koristi najmanje 50 godina u proizvodnji plastike. Stotine studija na životinjama su pokazale brojna neželjena dejstva. Pokazalo se nešto vrlo iznenađujuće, a to je da je BPA materijal koji deluje kao steroidni hormon, estrogen. Samim tim on remeti stvaranje i funkcionisanje prirodnih steroidnih hormona u organizmu.
Godine 2013. je objavljena velika studija koja je pokazala da izlaganje BPA može da dovede do poremećaja sazrevanja jajne ćelije. 2015 je objavljena analiza prethodnih istraživanja na ovu temu i došlo se do zaključka da BPA remeti rad hipotalamusa i hipofize (koja je kao što je poznato, najvažnija žlezda sa unutrašnjim lučenjem, dirigent u orkestru svih hormona).Ovo delovanje može da poremeti nastajanje puberteta, ovulacije, pa čak i da dovede do neplodnosti. Autori zaključuju da su efekti doživotni i da se verovatno prenose i na sledeće generacije (o ovome ćemo više govoriti kada bude reči o epigenetici). Uticaj na muškarce je takođe negativan, dovodeći do impotencije, problema sa erekcijom i ejakulacijom.
Delovanje na mozak deteta u utrobi majke dovodi do poremećaja njegovog razvoja, sa poremaćajima ponašanja koji mogu biti prisutni kroz čitav život.
Ispitivanja su takođe povezla izlaganje BPA sa kardiovaskularnim problemima, hipertenzijom i oboljenjem perifernih arterija.
Izlaganje niskim dozama BPA može dovesti do nastanka insulinske rezistencije, što je mehanizam nastanka dijabetesa tipa II. Manje su ubedljivi dokazi da može izazvati gojaznost.
Naučnici veruju da estrogensko delovanja BPA povećava rizik od nastajanja karcinoma dojke, prostate i nekih drugih oblika. U radu publikovanom 2015, grupa istraživača zaključuje da „izlaganje fetusa BPA može dovesti do dugoročnih posledica, sa povećanim rizikom za nastajanje tumora u kasnijem životu“.U pacijenata sa karcinomima, ova materija može da poremeti efekte hemioterapije. Sistematski pregled medicinske literature, publikovan 2016. je pokazao da izlaganje BPA pre rođenja (dok je dete utrobi majke), povećava rizik od nastajanja astme u kasnijem životu. Juna ove godine (2017) Svetsko društvo endokrinologa (sa 1400 članova iz preko 100 zemalja) je izdalo zahtev da se ova supstnca zabrani, uz obilnu medicinsku okumentaciju koja dokazuje njena štetna dejstva.
Druga potencijalno opasna materija u plastici su ftalati. Oni se koriste da omekšaju plastiku, daju uljani izgled parfemima, nalaze se u sprejovima za kosu, lubrikantima, premazima za drvo. Mogu se naći u vazduhu u kućama. Posebno je opasna njihova primena u osveživačima vazduha u kolima, naročito pri visokim temperaturama, kada isparavaju. Earl Gray laboratorija u Američkoj agenciji za zaštitu životne sredine je posebno izučavala efekte niskih koncentracija ftalata na razvoj fetusa. Pokazalo se da izlaganje malim dozama ftalata deluje izrazito negativno na razvoj muških polnih organa. Na primer, dibutil ftalat (DBP) i dietilheksilftalat (DEHP) u niskim dozama dovode do poremećaja razvoja muških genitalija, uz izrazito povezanu učestalost hipospadije (otvora mokraćnog kanala na korenu penisa, umesto na vrhu). DEHP posebno oštećuje Sertolijeve ćelije, iz kojih se stvaraju spermatozoidi. Posledica je izrazito smanjenje broja spermatozoida u muškaraca. Ovi spermatozoidi često imaju poremećaje DNK (što povećava rizik za nastanak anomalija u dece koja se rode od ovih muškaraca). U 2005. godini su istraživači po prvi put opisali negativne efekte u dečaka izloženih ovim materijama u toku trudnoće. Ovaj poremećaj je u literaturu poznat kao „ftalatni sindrom“. Takodje, on deluje na enzim aromatazu, koji je neophodan za maskulinizaciju mozga dečaka (tj. diferencijacije mozga u muškarca). U devojčica dovodi do nastajanja preranog puberteta, kako je pokazano u studiji u Porto Riku.
Poznata je pojava da današnji muškarci imaju niži testosteron i broj spermatozoida od svojih dedova i očeva. Testosteron inače opada posle 30-te godine, svake godine za oko 1%, dovedeći do smanjenja mišićne mase i libida. Smatra se da je ovaj efekat ubrzan izlaganjem zagađivačima, kakvi su BPA i ftalati
Kako žene mogu da prepoznaju muškarce sa visokim testosteronom (i samim tim dobrim libidom)?
Prvi znak je kosmatost, jer dlake rastu pod uticajem 5 dihidroteststerona, koji je aktivni metaboliut testosterona. Drugi znak je jaka vilica, a treći izražena Adamova jabučica i dubok glas. Jedan od znakova su i široka ramena. Posebno je zanimljiv odnos dužine četvrtog prsta i nivoa testosterona (slika 2).
Posebno je opasno piti vodu iz boca koje su bile izložene suncu. U studiji iz Kine (2014) dobijeni su sledeći rezultati:
16 plastičnih boca je ostavljeno jednu, dve i četiri nedelje na temperaturama od 4,25 i 70 stepeni. Nivo antimona (veoma toksičan metal) je bio dvostruko već posle četiri nedelje u boci izloženoj visokoj temperaturi. Isti porast je zabeležen za BPA. Dakle, ne pijte vodu iz boca koje su ostavljene u kolima na jakom suncu.
Šta možemo da preduzmemo da smanjimo izlaganje plastici?
- Čuvajte i pijte vodu iz čeličnih ili staklenih posuda
- Kristine papirne kese umesto plastičnih (ovo je važno i za okolinu, jer plastika se jako sporo razgrađuje i zagađuje podzemne vode)
- Ne kupujte duboko zamrznuto povrće u providnoj plastičnoj ambalaži
- Ne kupujte deci plastične igračke
- Nosite vodu za piće u čeličnim termosima
- Koristite platnene pelene umesto jednokratnih (o ovome će još biti reči)
- Ne koristiti plastično posuđe
Koja je plastika relativno sigurna, možete saznati sa oznake na proizvodu (ove oznake su važne za reciklažu, ali govore od čega je ambalaža načinjena).
Izvor: banenestorovic.blogspot.com
