Iako se na prvi pogled čini da reči „roditeljstvo“ i „toksično“ nisu pojmovi koji treba da stoje zajedno, činjenica je da toksični roditelji postoje. Poruke koje tokom odrastanja primamo od roditelja utiskuju se u nas i u značajnoj nas meri oblikuju.
Osobu odraslu uz toksičnog roditelja često prate brojne i različite teškoće što utiču na sve aspekte njenog života, uključujući i roditeljsku ulogu. Ako je neko odrastao uz roditelja koji je bio sklon omalovažavanju i zlostavljanju, vrlo je verovatno da će izabrati partnera koji će ga takođe omalovažavati. Neko ko je odrastao uz zahtevnog roditelja sklonog kontroli može usvojiti isti princip u ponašanju sa sopstvenim detetom kada i sam postane roditelj. Ili će možda, u želji da se distancira od tog modela, izabrati jednako toksičan suprotan pristup, koji će podrazumevati ustezanje od postavljanja bilo kakvih granica i izrazito popuštanje.
Prepoznavanje toksičnih roditeljskih obrazaca i distanciranje od njih važni su i zbog toga što roditelji koji ih primenjuju stvaraju sledeću generaciju toksičnih roditelja. Ohrabruje činjenica da se iz ovog začaranog kruga može izaći, a kako se to postiže pročitaćete u novoj knjizi autorke Nevene Lovrinčević (izdavač Kreativni centar) Prepoznajte toksično roditeljstvo i izađite iz njegovog začaranog kruga koja se ovom temom bavi na nepretenciozan i jednostavan način, a saveti koje daje su jasni, konkretni i primenljivi.
Odlomak iz knjige:
Posledice toksičnog roditeljstva
„Imam li unuke? Ne. Srećom, nemam unuke. Da ih imam, ko zna kako bi se ćerka brinula o meni.
Lekarka koja je postavila pitanje o unucima bila je zapanjena odgovorom svoje 85 godina stare pacijentkinje, kao i reakcijom pacijentkinjine 60 godina stare ćerke, koja je poslušno stajala iza majke i slušala razgovor bez ikakve naznake nelagode ili neodobravanja posle ovakvih majčinih reči. Njena jedina briga bila je majčina dobrobit.
Stvari postaju jasnije kada saznamo neke podatke o pacijentkinjinoj ćerki. Sanja je vodila uspešnu manju kompaniju radeći desetak sati dnevno. Visokoobrazovana, veoma vredna i sposobna, uspela je da razvije kompaniju koja se odlično pozicionirala na zahtevnom tržištu. Više godina Sanja je bila razvedena. Suprug je bio alkoholičar i godinama ga je izdržavala, dok je on nije ostavio. Sanja je imala i mlađeg brata i sestru, kojima je povremeno finansijski pomagala. Pored toga, na razne načine, uključujući i finansijski, pomagala je i svojim dvema sestričinama. Živela je s majkom, a otac, o kome se takođe ona brinula, preminuo je nekoliko godina ranije. Sanjina majka, iako u poznim godinama, bila je odličnog zdravlja. Pozne godine nisu umanjile njenu zahtevnost i dominantnost. Iako u devetoj deceniji, i dalje je bila glavnokomandujući u kući.“
U ovom primeru možemo da sagledamo roditeljsku poruku koja je kamen temeljac svih vrsta toksičnih roditeljskih pristupa: Ti nisi važan. Ili bar: Nisi toliko važan kao ja. Tačnije: Ono što su moja uverenja, potrebe, osećanja … važnije je od tvojih uverenja, potreba, osećanja. Kod pristupa koji podrazumevaju stalno fizičko kažnjavanje, zlostavljanje i zanemarivanje ovakva poruka je jasna svakom posmatraču porodične dinamike. Jasno je da roditelju koji tuče dete, zanemaruje ga i zlostavlja detetove potrebe nisu važne. Kod psihološki složenijih obrazaca, koji podrazumevaju kritizerstvo, manipulativnost, nezrelost i egocentričnost, stvari ne deluju tako očigledno jer: To je za tvoje dobro, Ako me voliš, ti ćeš…, Roditelj ti uvek želi najbolje… I, zaista, veoma je verovatno da taj roditelj stvarno voli dete i da ima najbolje namere.To ipak ne čini toksične obrasce manje toksičnim. Isto kao što ni prijatna i lepa iskustva koja dete ima s roditeljem ne brišu negativne uticaje toksičnih obrazaca što ih roditelj koristi. Bilo bi odlično da je to moguće, ali, nažalost, nije.
Najčešće teškoće s kojima se suočavaju osobe čiji su roditelji primenjivali neke od toksičnih obrazaca ponašanja jesu:
– naglašena samokritičnost i nedostatak samopouzdanja;
– anksioznost;
– nemogućnost da se kaže ne;
– nedostatak poverenja;
– spremnost da se trpe različite vrste zlostavljanja ili omalovažavanja;
– samosabotaža.
Blagost prema sebi
„Ovo je baš teško.
Znam da sam im potrebna (roditeljima, deci, partneru, prijateljima…), ali ono što je meni sada potrebno jeste odmor. Odspavaću i posle ću otići u šetnju.
Imam pravo da tražim da se prema meni ponašaju s poštovanjem.
Moje potrebe su jednako važne kao i potrebe drugih.
OK… Nisam postupila sjajno u toj situaciji, ali imam pravo da pogrešim.“
Blagost prema sebi i poštovanje sopstvenih potreba nisu nešto što ste naučili u porodici ako ste imali toksične roditelje. Vrlo često postoji ne samo izostanak uvažavanja sopstvenih potreba već i izostanak prepoznavanja tih potreba, sopstvenih stanja i emocija.Osobe odrasle uz toksične roditelje u toj su meri naučene da potiskuju svoje emocije i da budu usmerene na potrebe i zahteve drugih da više i ne prepoznaju to kako se osećaju i ono što im je potrebno.Stoga bi jedan od početnih pomaka ka boljoj brizi o sebi bilo preispitivanje:
– Šta je MENI važno?
– Šta JA želim da radim?
– Kakva JA osoba želim da budem?
– Kako se JA osećam?
– Šta je MENI potrebno?
Tek kada odgovorimo na ova pitanja možemo se usmeriti na ono što u vezi s tim želimo da radimo. To će za osobe odrasle uz toksične roditelje biti sasvim novo iskustvo. Neko ko je odrastao uz toksičnog roditelja navikao je da je roditelj taj koji mu, bez obzira na uzrast, ukazuje na to šta treba i mora da uradi, a šta ne treba i ne sme, odnosno šta je to dobro, zdravo, normalno, a šta nije. I ovo nije bilo otvoreno za raspravu. Prilagodljivost i tolerancija svakako nisu vrline toksičnih roditelja. Potrebno je da roditelj tokom detetovog odrastanja postepeno izlazi iz sveznajuće pozicije i da postepeno prepušta detetu – mladoj ili odrasloj osobi – da donosi odluke i brine se o sebi. Toksični roditelj to ne ume ili ne želi. On, jednostavno, ne može da prestane da brine, vaspitava, komentariše i utiče na odluke svog odraslog deteta.
Kako biste naučili da poštujete svoje potrebe i budete blagi prema sebi, zamislite kakvi biste bili prema prijatelju. Kada bi vaš prijatelj bio u istoj situaciji kao vi – da je često bio u sredini koja je naglašeno kritična, agresivna, zahtevna ili distancirana – šta biste mu savetovali? Da se ne žali, da očvrsne, da se trudi još više i radi bolje, da stisne petlju i istrpi sve što ga snalazi? Ili biste takvog prijatelja ohrabrili, uverili ga da je vredan, podstakli da brine o sebi, da poštuje svoje potrebe, nađe vreme za sebe, odmara se? Pretpostavljam da biste izabrali drugi pristup. Ako biste bili takvi prema prijatelju, zar nije logično da takvi budete i prema sebi?
Prema sebi budite blagi, a ne strogi i zahtevni. Strogoće, zahteva i očekivanja dovoljno ste imali uz toksičnog roditelja. Sada je vreme da VI budete sopstveni najbolji prijatelj.
SAVET: Budite svesni svojih prava: da budete tretirani s poštovanjem, da kažete ne, da pogrešite, da ste jednako važni kao i druge osobe. Osoba koja će se najbolje brinuti o vama jeste VI sami.
Pozivamo vas da posetite štand Kreativnog centra na Sajmu knjiga u Beogradu, od 19. do 27. oktobra 2024. Čitaoce očekuje blizu 1.500 naslova domaćih i stranih autora, druženje s piscima i ilustratorima i sajamski popust od 25%. Tokom sajamske nedelje popust od 25% važiće i u knjižarama Kreativnog centra u Beogradu i Nišu, kao i na sajtu www.kreativnicentar.rs. Za sve porudžbine putem sajta u iznosu većem od 3000 dinara isporuka na teritoriji Srbije biće besplatna.
