Otac Predrag Popović je samo kroz nekoliko rečenica naterao sve nas, a posebno roditelje, da stave prst na čelo i zapitaju se da li smo deci dobar primer. Živimo u instant dobu gde niko nema vremena, stalno jurimo za nečim, a nikako da ga stignemo. Dokle može tako? Poručuje da je krajnje vreme da uvidimo greške i da je potrebno svako da krene od sebe, jer tako jedino može da se menja društvo.
– Deca na treba da razmišljaju o vukovima. Mali su da ih opterećujemo time. A naša deca znaju sve. Nismo ih poštedeli ničega, svaki krst smo bacili na njih. Dođu mi roditelji i kažu: „Moje dete ima strahove“. Pa, hajde, zapitaj se, ženo, šta je to. Hajde, sedi sa sobom i razmišljaj šta je tvoje dete radilo danas – rekao je Popović.
Nismo svesni svojih postupaka koji utiču na decu, ali negativno.
– Ti su slušao dnevnik u kojem su pričali o teškom stvarima, crnoj hronici. Onda si ogovarao. Pričao si kako je ovaj uradio ovo, onaj uradio ono, kako je ovaj poginuo, kako je ovaj prevario, kako je ovaj bezobrazan.
Podvlači i činjenicu da mame i tate neretko daju detetu mobilni, kako bi ga umirilo, da bi oni mogli da se posvete drugim obavezama.
– Onda te je dete smaralo, pa si mu dao mobilni telefon. „Idi tamo, gledaj telefon, i pusti me na miru.“ A uzmi istoriju malo, pa pogledaj šta je tvoje dete gledalo. Vidite šta vaša deca gledaju na tom Jutjubu – pričao je otac Predrag, a onda je istakao srž roditeljstva:
– Dete je ceo dan pod stresom, pod tenzijom. Nije dete naviklo tako ko mi da živimo. Decu smo dobili čistu, kao pamuk, belu, lepu. I onda mu mi prenesemo svoje strahove, svoje komplekse. A šta ga snaži u životu? Šta ga bodri? Šta ga čini jakim? Gde je sigurnost deteta? Da li ga pitate gde se oseća najsigurnije? Da li ste vi vašem detetu podarili mesto sigurnosti – otac Predrag je istakao ključna pitanja o kojima bi podrobno trebalo da razmisli svaki odgovorni roditelj.
Deca dolaze na svet kao potpuno čist list papira, od sadržaja koji roditelj po njemu ispiše umnogome zavisi u kakvu će osobu izrasti. Patrijarh Pavle je govorio: „Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji ništa nisu mogli dati.“ Imajte ove reči na umu.
Posvetite se svojim mališanima, pružite im pažnju i razumevanje, budite uz njih kada imaju neki problem, ne ignorištie misleći da „nije ništa“. Osluškujte ih i razgovarajte o svemu iskreno i otvoreno, jedino tako će izrasti u poštenu i dobru osobu koja je sigurna u sebe, ali ima i empatiju prema drugima.
Izvor: Stil