“Ako propustite priliku da svojoj bebi ponudite najbolje u prvih 1.000 dana života, ne postoji način da to ikako kasnije nadoknadite.”
Neke su namirnice zaista krucijalne za razvoj bebinog mozga.
U prvih nekoliko meseci života s bebama se stvarno svašta događa. Njihov rast i razvoj toliko je brz da roditelji često nisu ni svesni šta se sve dogodilo i što je možda trebalo da urade da bi svojoj bebici pružili baš ono najbolje što joj treba u tom procesu razvoja.
Kako bi roditelji razumeli šta bebama treba, Američka akademija pedijatara, između ostalog, daje niz preporuka za hranu koja osigurava zdrav razvoj mozga u prvih 1.000 dana njihovog života.
Dakle, i kad je o ishrani reč, prve tri godine života jako su važne, a dok prvih šest meseci bebe žive na majčinom ili adaptiranom mleku, odakle dobijaju sve što im je potrebno, nakon tog perioda postaje jako važno što će deca jesti. Zato što je neophodno da iz hrane dobijaju dovoljno proteina, cinka, gvožđa, folne kiseline i drugih vitamina, dok su polinezasićene masne kiseline od još veće važnosti, jer su krucijalne za zdrav razvoj mozga. “Ishrana kojoj nedostaju te hranjive materije može dovesti do doživotnih problema u funkciji mozga”, napominju stručnjaci.
Dr. Sara Džejn Švarcenberg, vanredni profesor pedijatrije na Univerzitetu u Minnesoti, zato ponovno naglašava da su s početkom uvođenja dohrane čvrstom hranom, bebama uz mleko potrebni dodatni izvori, posebno gvožđa i cinka. U tom su pogledu mesne kašice kao i obrok na bazi žitarica, dobar prirodan izvor i jednog i drugog, ali na tome se ne sme stati. To je zato što bebama, pogotovo u razdoblju kad mozak najbrže sazreva (od prve do druge godine), tada prvenstveno treba raznovrsna hrana.
To znači da bi bebe u tom uzrastu trebalo zaista da jedu što raznovrsnije – od mesa, voća, povrća, žitarica, svih vrsta i oblika, te je to zapravo najbolji savet koji se može dati roditeljima beba, odnosno dece do tri godine te naravno i kasnije.
Međutim, odojčad zaista jesu u najranjivijoj grupi kojoj više od svega treba raznovrstan izbor, što je generalno mnogo bolji savet od onog, da beba treba više ili manje određenih vrsta namirnica. Čak i kad pričamo o namirnicama koje svrstavamo u takozvanu superhranu – jer nijedna samostalna namirnica ne može ponuditi toliko širok spektar nutrijenata od ishrane bazirane na raznovrsnom izboru.
Istraživanja pokazuju koliko je rana ishrana važna za izgradnju zdravog mozga, a nažalost, “ako propustite priliku da svojoj bebi ponudite najbolje u tih prvih 1.000 dana, ne postoji način da to ikako kasnije nadoknadite”, naglasila je Dr. Sara Džejn Švarcenberg.
S tim u mislima, jedini savet koji možemo pružiti roditeljima malih beba je taj, da od prvog dana dohrane uvedete i nastavite uvoditi što više različitih namirnica.
“Znamo da mnoge mame vole da kuvaju deci ono što ona najviše vole, ali to nije dobar način, ako im želite osigurati što više važnih nutrijenata i, naravno, što kvalitetniji razvoj”, naglasila je za kraj.
Izvor: Index.hr
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: BEBOLOGIJA
Deca se najviše rađaju „van radnog vremena lekara“, najčešće u četiri ujutru
Studija koja je obuhvatila više od pet miliona porođaja u Engleskoj, pokazala je da se više od 70 odsto prirodnih porođaja dogodi van radnog vremena lekara i to vrlo često...
Naučnici tvrde da su kreirali test za predviđanje prevremenog porođaja
Američki i danski naučnici kreirali su jeftini test krvi koji će omogućiti da se u 80 posto slučajeva predvidi postoji li opasnost da trudnica rodi dete pre termina. Stručnjaci tvrde...
Hranjenje bočicom je pravo svake žene
Ako žena odluči da ne doji dete to je njeno pravo i mora biti poštovano, nova je poruka babicama u Britaniji. Kraljevski koledž babica izdao je novo i jasno saopštenje:...
I druga beba iz vantelesne o trošku države
Do kraja meseca trebalo bi da budu usvojene izmene zakona koje će predviđati mogućnost da parovi koji su prvo dete dobili vantelesnom oplodnjom mogu tom detetu o trošku države da...
Nema komentara.