Piše: Katarina Đorđević
Najveći broj mališana u našoj zemlji nema ni brata ni sestru jer se roditelji najčešće odlučuju na jedno dete, a ako je suditi prema neveselim demografskim podacima, sve više njih ostaje i bez drugova za igru. Naime, u poslednjih dvadeset godina broj dece u Srbiji smanjen je sa 16 na 14 procenata, a vitalna statika svedoči da se danas rađa najmanji broj beba u novijoj istoriji zemlje – početkom pedesetih godina rađalo se oko 160.000 dece, a sada se svega 65.000 novorođenčadi iznese iz porodilišta svake godine. Svetski dan deteta, 20. novembar, Srbija dočekuje sa statistikom da u našoj zemlji živi svega milion dece mlađe od 15. godina, da svako treće dete koristi dečji dodatak i da skoro polovina roditelja i dalje veruje da je batina iz raja izašla i koristi metode nasilnog disciplinovanja dece. Druga polovina previše zaštićuje decu i drži ih pod „staklenim zvonom”, primećuje Jovana Papan, urednica sajta „Detinjarije”, u strahu da deca ne dožive nijedno negativno ili traumatično iskustvo tokom odrastanja.
– Dok su roditelji savremene dece odrastali u parku, bez telohranitelja, nosili ključ od stana oko vrata, pili vodu sa creva u dvorištu, penjali se na drvo i padali s njega, a da se zbog toga nije zvala hitna pomoć, tukli se i mirili bez dečjeg ombudsmana i slavili rođendane u dečjoj sobi, uz minijaturne sendviče sa salamom, stiče se utisak da njihovi naslednici žive pod staklenim zvonom. Oni odrastaju sa sterilizatorima, jonizatorima, bebi-alarmima i kamerama, slušaju Mocarta zbog inteligencije i jedu probiotičke obroke iz teglica kako bi se razvijali po propisu. Njihovi roditelji čitaju hiljade stranica raznih priručnika i magazina o odgajanju dece kako bi obezbedili psihičku stabilnost svojih potomaka. Zbog ogromnog psihološkog i finansijskog pritiska da se bude savršen i da se detetu sve pruži, veliki broj roditelja ostaje samo na jednom nasledniku. Čak 80 odsto očeva i majki veruje da današnja deca odrastaju u mnogo nesigurnijem okruženju nego ranije i najviše strepe od saobraćaja i stranaca, iako je broj saobraćajnih nesreća s dečjim žrtvama prepolovljen, a ekstremni slučajevi dečjih ubistava i silovanja su na istom nivou kao pre 50 godina. Zbog toga deca postaju „taoci” virtuelnih svetova mobilnih telefona i „zarobljenici” dečjih soba i igraonica u koje ih smeštaju roditelji, premrli od straha da baš njihovo dete ne kidnapuje neki terorista s livade – ističe naša sagovornica.
Njen utisak potvrđuju i rezultati velikog međunarodnog istraživanja „Deca Evrope na internetu” (EU kids on line), koji govore da čak 86 odsto dece i mladih u Srbiji uzrasta od devet do 17 godina koristi internet u proseku tri sata dnevno, a tokom vikenda vreme provedeno na netu se duplira. O veličini roditeljske zablude da su deca bezbednija na netu nego u parku dovoljno govori podatak da je polovina njih gledala slike krvi i snimke mučenja životinja ili ljudi, a skoro trećina mladih preko virtuelne mreže pristupa pornografskim sajtovima. Osim toga, gotovo trećina dece i mladih imala je uznemirujuće iskustvo na internetu u poslednjih godinu dana – devojčice češće nego dečaci, stariji češće nego mlađi.
S obzirom na to da je ovo međunarodno istraživanje rađeno pre samog početka pandemije virusa korona, stručnjaci opravdano strahuju da su zbog karantina i zabrane kretanja deca provela neizbrisive godine svog života prikovana za računar i daleko od drugara, učionice i parka – ključnih elemenata svakog detinjstva. Iako su deca i mladi uglavnom bili pošteđeni najtežih oblika kovida 19, pandemija je preokrenula njihove živote – prema najnovijim podacima Unicefa, najmanje svako sedmo dete na svetu direktno je pogođeno merama karantina i zabrane kretanja, dok je više od 1,6 milijardi dece pretrpelo neki gubitak u oblasti obrazovanja.
I dok pandemija kovida 19 ulazi u treću godinu, prosvetni autoriteti upozoravaju da je ova treća školska godina u kojoj deca prate nastavu u onlajn ili kombinovanom formatu, a Unesko upozorava na generacijsku katastrofu zbog pandemijskog zatvaranja škola. U svom detaljnom izveštaju UN organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu ističe da više od petine đaka tokom 2020. godine nije steklo osnovna znanja čitanja, očekivana za njihov uzrast, zbog delimičnog zatvaranja škola tokom pandemije virusa korona. Broj dece s teškoćama u čitanju veći je za čak sto miliona i dostigao je cifru od 584 miliona prošle godine, što predstavlja povećanje od 20 odsto, koje je poništilo napredak ostvaren tokom poslednje dve decenije.
Izvor: Politika
